Обилазивши гробље у Субјелу наишли смо на стари споменик, један од
многих, уочили да се ради о учитељу, што је с обзиром на године које су јасно
видљиве на споменику, само по себи значајна чињеница која, између осталих, потврђује старост
субјелске школе.
 |
| Школа у Субјелу |
Касније у причи са пар мештана, уверили смо се да они имају негде на
памети овај споменик; Сава Марјановић са још неким га је подигао, скинули су
маховину, обрисали и урадили шта су могли не би ли слова била видљивија. Хвала
им на томе, пар нас загрижених успело је да склопи мозаик, уз помоћ Интернета и
документације о школи, на чијем историјату, иначе, предано ради Милијан Деспотовић.
Пошто је карански учитељ Јеврем Туцовић напустио
учитељску службу на његово место по личној молби премештен је субјелски учитељ
Илија Милошевић а у Субјел је 28. фебруара 1871. дошао учитељ Петар Шаркић. У
то време није било довољно учитеља па је Шаркић, упркос дубокој старости, још увек
радио.
Петар Шаркић је рођен 1795. године у Борову, у Славонији. Радио је као учитељ у Шеварицама, Ваљеву и Лозници а потом је у
Јагодини 4. октобра 1838. године постављен за учитеља. Његова годишња плата износила је 1.800 гроша.
На испиту у марту месецу 1839. године, са ученицима је показао бољи успех од учитеља
старије класе Павла Крецојевића. Вероватно је то разлог, што га је Попечитељство
31. марта 1839. године, поново вратило за учитеља правитељствене школе у
Лозници, а Јагодинску општину обавезало да нађе новог. Повратком у Лозницу заслужан је за подизање школске зграде
(1840). Травник је следеће место његовог успешног службовања. Док је радио у
Травнику Иван Фрањо Јукић у часопису „Босански пријатељ“ 1850. г. за њега пише
да је децу „учио на европејски начин.'' И даље: ,,Народ ниједан не може наприедовати, ни духовно ни
тиелесно, ако нејма учене и добре учитеље и светјенике >>Ако слиепац
слиепца води, обадва ће у јаму пропасти<<''. Године 1853. помиње се у Тешњу учитељ Петар Шаркић, пише др Хајрудин
Ћурић...
А потом и
Дервента: ,,Стaлни кoнтaкти сa виђeниjим Србимa из Кнeжeвинe Србиje кao и из
Aустрo-Угaрскe удaхнули су дух нoвoг врeмeнa. Нajзнaчajниja пoсjeтa Дeрвeнти
учињeнa je измeђу 1860. и 1861. кaдa je нa прoпутoвaњу зa Бeч г. Ђурa Jaкшић
пoсjeтиo свoje приjaтeљe брaћу Кoстићe у Српској Вароши и Пeтрoвићe у Дубoчцу.
Тaдa je г. Ђурa Jaкшић учиниo прeсудaн утицaj нa дeрвeнтскe Србe и убjeдиo их у
нeoпхoднoст рeфoрмe Српскe Шкoлe, штo je имaлo зa рeзултaт нaстaнaк jeднe oд
нajбoљих Српских Шкoлa у Бoсни тoг врeмeнa, у Дeрвeнти. Дервентски Срби, након
разговора са Ђуром Јакшићем, ангажоваше Петра Шаркића за учитеља Српске школе у
Дервенти. Ево и Уговора из 1865.г. сa учитeљeм Пeтрoм Шaркићeм: (две фотографије постојале на сајту: Уговор
са учитељом Петром Шаркићем и Учитељ Петар Шаркић, прим.С.Ј.) Фрa Ивaн
Jукић у 1. брojу чaсoписa ,,Бoсaнски приjaтeљ" 1850 гoдинe пишe o нискoм
нивoу српских шкoлa у Бoсни, дa њихoвa дjeцa учe из стaрoслaвeнских буквaрa
итд. И нaстaвљa: У oвaj брoj нe улaзи учиoницa трaвничкoг учитeљa Пeтрa
Шaркићa, кojи je свojу учиoницу нa eврoпejски нaчин уредио и свoje учeникe и
другим нaуцима приљежнo учиo. Знaчи дa су дeрвeнтски Срби, пoслушaвши сaвjeтe
г. Ђурe Jaкшићa, oдaбрaли тaдaшњeг нajбoљeг учитeљa зa пoтрeбe дeрвeнтскe
Српскe Шкoлe.'' (скинуто са: http://hramsvetepetke.blogspot.rs/p/blog-page_9820.html
)
И коначно – Субјел. Предан рад учитеља Петра Шаркића у
Субјелу, уочио је срески начелник на
основу извештаја које је добијао са терена па је у јулу 1870. Шаркића предлагао
министру просвете за признање. Министар је грешком пропустио да га награди мада
је то заслужио, 47 година је радио као учитељ, од 1863. године. Субјел је био
последње место његове слжбе. Умро је у ноћи између 21. и 22. фебруара 1872.
године и сахрањен је у субјелском гробљу Ковачевина. На споменику који му је
подигла супруга Јелена пише:
Са
предње стране споменика:
СТАНИ
МИЛИ
РОДЕ И ПРОЧИТАЈ
ОВАЈ
НАТПИС
ПЕТАР
ШАРКИЋ
ОН ЈЕ
РОЂЕН У
БОРОВУ
У АУСТРИЈСКОЈ
ВОЈВОДИНИ
1795.
И КОЈИ ПО
СВРШЕТКУ
СВИЈУ
ОНДАШЊИХ
НАУКА
ПРЕЂЕ
У СРБИЈУ
И
БУДЕ УЧИТЕЉ
Са
задње стране споменика:
ПОЖИВИ
...................
УЧИТЕЉСТВО
....................
КОЈЕ
У СРБИЈИ
КОЈЕ
У БОСНИ ТАКО
21.
ФЕБРУАРА
1872. .................
УЧИТЕЉ
ШКОЛЕ
СУБЈЕЛСКЕ
ПРЕСЕЛИ
СЕ
У
ВЕЧНОСТ
Његова супруга Јелена остала је без средстава за живот. Позивајући се на
закон о школама из 1863. молбом се, крајем марта 1872. обратила Министарству
просвете да јој се обезбеди пензија. Тај захтев подржали су потписима главни
кмет и одборници у Субјелској општини. Из Београда је тражено да удовица
достави документа о радном стажу њеног мужа Петра и наложено Начелству да јој
на име посмртне плате исплати 140 пореских гроша. Јелена није могла да сакупи
документа за пензију па је молила да то администрација у Београду пронађе. Нема
података о томе да ли је успела и шта се догодило са породицом.
И тако, учитељ кога је лично велики Ђура Јакшић препоручивао, остаде да
почива у Субјелу. Ово би можда могао бити позив надлежним
институцијама да се изврши конзервација и заштита, не само овог, већ и других
споменика који представљају сведочанство о неком времену.
А, надамо се, и позив свести и савести овог народа да сви заједно
почнемо радити на томе да школа поново широм отвори своја врата!
Линкови где се помиње учитељ Петар Шаркић:
http://muzejibtuzla.podkonac.org/wp-content/uploads/sites/7/2014/10/13-1958-Dr-Hajrudin-%C4%86uri%C4%87-2.pdf
http://fpmoz.ba/new/casopisi/SP10_SEPARAT.pdf
http://opcina-borovo.hr/wp-content/uploads/2014/03/PUR-opcine-borovo.pdf
http://www.infobiro.ba/article/863906
http://antabogicevic.8forum.biz/t2-topic
http://bolnicajagodina.rs/category/istorijat/
http://digital.nub.rs/pdf/ifj/ifj2.pdf 153. стр. ,,...вриједни учитељ Шаркић...''
http://hramsvetepetke.blogspot.rs/p/blog-page_9820.html овде је највише података, види се да су биле и фотографије, али се сада, нажалост, не виде, покушала сам да их контактирам да видим да ли су негде сачували фотографије, за сада нема одговора
http://www.antabogicevic.rs/stari/istorijat.html
Нема коментара:
Постави коментар
Овде можете оставити Ваш коментар: