Немам добар контекст да се хвалим.
Осећам се као усамљени брод на пучини. Иако снажан, општи утисак је да беспотребно прави буку, ремети систем.
Нити ова држава нити овај град (условно речено град, не знам да ли нас има више од 3000 и општина више од 11000) маре за туризам, привредну грану од које дефинитивно људи могу боље живети.
У Косјерићу нико више не брине о томе. Не постоји у општини неко тело, нити ишта, већ неколико година ТО Косјерић нема УО, мени као директору истекао је мандат, људи се не баве тиме. Сад ће да нас изолују и из регионалне ТО јер нећемо бити у стању да плаћамо чланарину као остале општине - чланице које имају далеко веће буџете од нас, а менаџмент је крут и бирократски. А ни држава нас не види нигде у нацрту Стратегије (да ли ћемо је коначно имати?) па чак ни у тој истој Регији:
 |
| Из нацрта Стратегије туризма РС |
Мој утисак је да се од шпанског пројекта (,,Одрживи туризам у функцији руралног развоја''), који је, иако критикован и са доста мана, ипак значио искорак и веома велику шансу давао руралном подручју. У Косјерићу је чак усвојен и Мастер план за развој руралног туризма Србије, али шта вреди; ми, Срби, смо познати по недостатку континуитета у било којој области. Кад неко нови дође на власт - најважније је да измишља топлу воду и да пре њега ништа не постоји. Зато ни не чувамо архиве, зато ништа не усаглашавамо нити вреднујемо. И нећемо нигде стићи, знам, и душа ме боли, јер је овај наш лепи Косјерић заслуживао шансу.
То би био тај контекст у коме се код нас десило неколико лепих стварчица у туризму или култури, како хоћете. Десило би се и више да је могло без сарадње али, нажалост, капацитети ТО Косјерић су мали у сваком погледу тако да су неке добре идеје остале нереализоване. (Ево, и на прагу НГ - имали смо понуду Националног ансамбла Коло да наступи по цени концерта локалног КУД-а, али, где?...У Дому културе једва да су нам дали да организујемо приредбу поводом изложбе, због непоправљене бине...мислим, то је ситно, али довољно илустративно.)
Елем, тих неколико лепих стварчица које шире крила за 2016. и једва чекам да кренемо, су:
У оквиру редовне активности - неки слатки програмчићи односно тематске туре су реализовани као нпр: Новогодишња бајка у Косјерићу, на самом почетку прошле године и разни други поводом празника...За пролеће 2016. очекујемо да ће потпуни хит да буде Традиционална српска свадба у сарадњи са домаћинством Гостољубље:
http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/56/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81/1853826/%D0%A7%D0%B0%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0+%D1%83+%D0%9A%D0%BE%D1%81%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%9B%D1%83.html
Па пројекат ,,Одјеци - живот и стваралаштво Лизе Марић Крижанић'', мултимедијални, подржан од стране Титан цементаре Косјерић и Министарства културе и информисања.
Чобански дани подржани су (уобичајено) од стране Министарства трговине, туризма и угоститељства и локалних донатора. У оквиру ове манифестације имали смо неколико квалитетних програма а ево један баш сладак садржајчић:
А посебна посластица је покретање часописа за афирмацију културе, лепих предела и друштвеног живота Косјерића и околине, двомесечника, први број изашао у октобру:
Eво и у ПДФ-у:
Изашао је и други број, посвећен Субјелу, управо је у току постављање текстова на овај блог.
Намера је да сваки број буде посвећен неком од села (26) и да на тај начин, осим што ћемо забележити све што нам буде побудило пажњу, формирамо основу за ревитализацију села кроз пројекте, подстицање на развој и сл.
Часопис је побудио пажњу и изван нивоа локалног и захваљујући упорности и ентузијазму пар људи - доказаће да може да живи.
То су неке лепе ствари које обећавају занимљиву годину, пуне руке посла, упркос проблемима и ја се надам да ће многи моји сарадници, садашњи и потенцијални, видети шансу у пројектима који су планирани за 2016. и подржати ме у томе.
Свим добронамерним људима желим
пуно здравља, среће и успеха у послу у години која је пред нама
дипл. туризмолог Снежана Јоксимовић
директорка ТО Косјерић
Нема коментара:
Постави коментар
Овде можете оставити Ваш коментар: