уторак, 29. децембар 2015.

Порекло становништва и оснивање села Субјел




Субјел је укљештен између Шеврљуга и сав је изнад Тубића и Бјелоперица.  Са северне му је стране висока субјелска Чука (Субјел) испод кога се слива Брушњача. Село је много више од доњих села, наравно и брдско село, али му је земљиште шумовито и доста родно, само се не може поредити по родности са доњим селима.
Куће овог села су дошле у круг око села и немају неких засебних крајева, мада имају своје џемате.
Порекло становништва и оснивање села. – И по Субјелу има старих гробова, старих ископина и зидина на Чуци, али старих породица нема.
Оснивачи данашњег села су Марићи – Милиновићи, дошли у ово село из Севојне, иначе су из села Малине у Црној Гори. Пре 250 година дошли у село и за време а. угарске окупације бавили се рударством. Ова отмена, имућна и врло борбена породица, која је селу и друштву дала велики број најугледнијих грађана и одива, растурила се на многе стране, а селу оставила 12 кућа, славе св. Николу.
Друга стара породица су Симеуновићи – Николићи, насељени на североистичном делу села под Чуком, дошли од Вардишта, има их 9 кућа, славе св. Ђурђа. Симеуновићи вредни, предузимљиви, притом славољубиви и врло разговорни, раселили су се по суседним варошима.
У трећи крај села, југоисточни део, отишли су Вукосављевићи, досељени одакле и Симеуновићи и у исто доба. Ово је обична вредна и чисто земљорадничка породица с 14 кућа, славе св. Архангела.
У четврту врло стару породицу треба урачунати Ђуриће из породице Курепи у Дробњацима, спалу данас на једну кућу: дала је ваљевским селима много породица и домова, слави Митровдан. Курепи су под самим врхом Субјелом.
После ових Ђурића дошли су и данашњи Поповићи, први пут насељени на Амишту, па тек после спуштени на југозападни крај села, где су и данас. Родоначелник Поповића је поп Лука Мраковић (Мрачић) из Цикота, дошао у Цикоте преко Захаријића из Кремана из Драговољића у Жупи. Поп Лука је поповао при цркви сјечоријечкој, тамо умро и сахрањен код исте цркве 1769. год. Поп Лука је дошао у Цикоте с 4 брата: Мијаилом, Филипом, Рајицом и Јеремијом. Јеремију је запопио и преселио да попује у Скакавцима; његови су потомци изумрли у Брајковићима као свештеничка породица 1896. год. Филип је са синовима и стоком прешао у Душковце, а Рајица у Дружетиће, докле је Мијаило остао у Цикотама. Синови  поп Лукини су: Илија, Алекса, Аћим и Павле. Павле други по реду био је сточар и још за живота очева живео је зими у Мајданима на Руднику код стоке, тамо се оженио из Брезне од Боровљака, па из Мајдана готово није ни долазио. Он је једини имао доста мушке деце, а остали тек да су иза себе могли оставити по једну кћер. Аћим је био прави сељак, копао и орао код куће, докле је Алекса трговао и по свету ишао. То је кнез Алекса Поповић, који је погинуо 1815. год. у ужичком граду. Илија је поп, запопио се у Сијечој Ријеци, ту дуго поповао, па прешао брату Аћиму у Субјел, где су имали друге куће и сувати. У Субјелу подигне кућу и цркву и на велику своју несрећу погуби све што је имао. Остало му у животу од Аћима, Алексе и њега по једно дете женско. Он се покалуђери и оде у Никоље као Исаија  и тамо умре у дубокој старости. Павле у Мајданима два сина запопи и тамо има и данас потомства, а средњег Танасија пошаље у школу у Никоље, где се изучи, запопи и дође поповати у Субјелу. Од овога попа остала су 3 сина: Јован, опет поп, Милан и Алексије других занимања, од њега је 4 куће, славе св. Луку, а толико је изван села. Кћер Алексина удала се у Маће до Ужица, Аћимова у Гајиће у селу, Исаијина у Протиће у селу.
Досељеници из овог доба су: Цајићи, довео их из Заовина поп Крсман и поповао пред поп Илијом: после њега није било попова из ове породице. Има их 6 кућа, славе св. Николу. – Из истог доба су и Божовићи дошли из Кремана, стара хајдучка увек врло немирна и раду тешко склона породица, има их 6 кућа, славе св. Јована. – Гајићи су од Мачката много исељавани одмах до Поповића, има их 3 куће, славе св. Ђурђа.
Познији су досељеници: Протићи, чији је предак Никола Обрадовић, кириџија из Бјелеуше, уз кириџилук научио читати и писати, па отишао у Клисуру те се у некаквог калуђера мало боље усаврши и 1829. год. запопи. Дошао је у Субјел, поповао је при субјелској цркви као капелан, па после премештен у Добриње. Поп Никола се одликовао речитошћу, великом отвореношћу и врло добрим држањем у народу и у цркви, па га још младог владика произведе за протојереја и премести у Субјел за намесника. Никола је имао два сина, попа Милована и једног сељака. Милован је оставио иза себе три сина: Николу и Перишу попове, и Миленка лекара, а сељака попа Љубомира у Табановићима овог округа и једног сељака. И данас попују синови попа Николе, докле у Перише нема мушког потомства. У селу је сада две куће, славе св. Николу, а на страни су 3. – Видаковића претка као слугу узео поп Тане, оженио и на свом имању населио, из Стапара су, има их 2 куће, славе св. Луку. – Трумбули су из Мокре Горе, довео их је у село поп Тане и поред себе населио, има их 4 куће, славе св.Јована.  – Ковачевићи су из Мокре Горе дошли као мајстори, има их 2 куће, славе св. Јована. – Остојићи су из Мионице прешли у ово село, 2 куће, славе св. Архангела. У Субјелу је 67 домова од 13 породица.


УЖИЧКА ЦРНА ГОРА - Љубомир Павловић, а у оквиру: НАСЕЉА и ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА –уредио Јован Цвијић, Књига 19 у издању Графичког завода Београд, 1925. 


Радмила Васиљевић (унука Љубе Павловића):  Косјерић за незаборав

недеља, 27. децембар 2015.

ВИСОКО БРДО, МОРЕ... (Субјел)





Годишњице:


490 година од најстаријег сачуваног турског катастарског пописа становништва у Субјелу, документација у историјским архивима

220 година рођења Петра Шаркића, учитеља у Субјелу, савременика Вука Караџића

210 година Првог српског устанка и проглашења оборкнеза Алексе Поповића устаничким војводом Ужичке нахије

200 година Другог српског устанка и погибије кнеза Алексе Поповића

160 година од како је Субјел постао средиште Црногорског намесништва (не само протопрезвитерата) и Милован Обрадовић именован за намесника

130 година од издавања Синђелије свештенику Лазару Поповићу чиме је он за парохију добио села Субјел, Бјелоперицу, Мушиће, Шеврљуге, Љутице, Тометино поље и Дражиновиће

110 година рођења Лизе Марић Крижанић

100 година Великог рата

90 година од смрти проте Лазара Поповића, сахрањеног у порти цркве у Субјелу, писца летописа породице Поповић

90 година од првог издања ,,Ужичка Црна Гора'' Љубе Павловића као део зборника ,,Насеља и порекло становништва'' уредника Јована Цвијића

30 година службовања проте Милутина у Субјелској парохији





ВИСОКО БРДО, МОРЕ...
(Субјел)

Високо брдо,
Отворена врата година,
Дуго трајање и повлачење мора.

У озеленелом пејзажу,
Подмлађено и заоштрено попут копља,
Показује грубо исписан дневник,
Рукопис слане воде, искрзана, рањена слова.

Јогунаст један талас,
Са гривом дивљег пастува без јахача,
Устремљен према врху,
Крвари...

Високо брдо не оспорава усахло море:
Траје у ветру, у облацима,
монашки усамљено смирено до мудрости,
уз котарице пуне семења,
уз срамежљиво појање заслањених извора.

Ноћу виле уигравају коло за колом,
Фосфорно пуцкета со као пуцкетање зрна,
Лишће се молитвено оглашава;
Трагове иња и магле
Сричући ишчитавају ревносни тумачи звезда.

Високо брдо, звоник и кубе цркве,
Грозница и ватра венчања,
Непрекинуто трајање свега

Што једном беше започето...


Радисав Мића Цајић



петак, 25. децембар 2015.

У завичају кнеза Алексе Поповића

Р А З О Т К Р И В А Њ А  
Број 2, посвећен Субјелу



Јован Марић



ПРОЛОГ


Река се упознаје пливањем, а човек у разговору.
                                                  (Корејска народна пословица)

Ако смо се у времену брзих промена мало изгубили, није лоше да застанемо и ослушнемо... ,,Стани мили роде и прочитај овај натпис...''

Застадосмо у Субјелу. Свега 179 душа, школа не ради, задруга не ради, кафана не ради. Само се црква држи право, нестварно лепа сведочи о... Зар је могуће све што смо чули да је било некад овде?

Од Римљана, преко Субјелграда, турских пописа, досељавања породица из Црне Горе, сточара и рудара, грађанске елите и школовања на најпознатијим европским универзитетима... па све до данас...

То је пуста земља у којој вену душе (Мартинсон), a ми смо отели комад душе и надахнули се мирисима прохујалих времена...

Куцали смо и отворило нам се! ...Ко је дипломирао на Хајделбергу, а ко дириговао Интернационалом на Коларцу, ко се поносио Субјелом у Паризу, а ко дошао да учитељује у Субјелу са препорукама Ђуре Јакшића?

Разговарали смо и о мукама и зноју српских мајки, ратника и очева...али и о вери, о селу као извору живота, о слободи и лепотама ових предела, о поезији боема...

И онда неминовно питање: Шта нам се то у неком међувремену догодило? Где смо се изгубили, шта да урадимо да нађемо пут?

Високо брдо, море...

Алексе Поповића завичај

Његов Субјел, сунцем окупан!

А   вама, драги читаоци, срећна 2016.


 Наша мала редакција

Истакнути пост

КОСЈЕРИЋ, ЖЕНЕ КОЈЕ ПАМТИМ, трећи део

ЈЕЛА, болничарка     Већ годину дана смо заробљени непознатим вирусом који је потпуно променио свет, и наше мале животе. Будимо се са изве...