Р А З О Т К Р И В А Њ А: октобар 2016

Судбина старог Хана у Косјерићу у рукама је нас, Косјераца. Да ли ћемо имати довољно снаге и памети да га сачувамо, исто питање важи и за друге симболе вароши која има историју и драгоцености вредне чувања и неговања.

О коренима Косјераца или Косјерићана, како вам воља, може се прочитати у претходном посту:
,,Под Ловћеном зелени се трава'', а овде настављамо причу:

Владан Јовановић, приређивач фототипског издања Павловићеве ,,Ужичке Црне Горе'' 1995. године, у III делу: ДАНАШЊИ ПРЕГЛЕД ПОРОДИЦА У СЕЛИМА КОСЈЕРСКЕ ОПШТИНЕ, каже:

,,Најпознатија кућа средином XIX века су Радојевићи, директни потомци Антонија Косијера. Поштовани Недељко Радојевић, пандур и трговац који је основао среску канцеларију и прву механу, 1854. године, није имао деце, па је усвојио некаквог Николу, тако да су после Недељкове смрти Николићи, потомци Николини, постали власници његових непокретности. И данас се један крај Косјерића зове по Радојевићима, а и ове данашње Николиће често називају Радојевићи (данас их има 3 куће).

Гајићи су били угледна учитељска и официрска породица, дошли су у Радојевиће, односно Николиће. Ова кућа, једна од најугледнијих у срезу, била је увек широм отворена за многе виђене и угледне људе тадашње Србије. Павле Гајић и његова супруга Круна Поповић - Гајић су били први учитељи у Ражани (1906 - 1914).

Још једна угледна трговачка кућа која је дошла из села су Милићи. Први је трговину основао Здравко Милић, па је касније пренео на свог сина Драгољуба. Данас пета генерација Милића живи у варошици, али се нико од њих не бави трговином, мада имају трговачког духа.

Ерчићи на Ваочу, дошли из Сече Реке, држали су трговину. Поповићи из Субјела су били виђена свештеничка кућа. Марковићи из села су познате занатлије. Божо Николић - Знак је познати кафеџија, родом из Бјелоперице. Цајићи, дошли из Субјела 1925. године, имали су кафану ,,Код два багрема'', на месту садашње стамбене зграде код ,,Беобанке''. Ковачевићи су са Градине и њихов је био Хан до 1945. године. Ђуровићи су држали кафану, а наследник чика Живко је био врло окретан и предузимљив трговачки путник.

Веома стара фотографија Хана

Радмиловићи су имали опанчарску радњу и касапницу. Милићевићи - Глоберовци су држали кафану. Цвркотићи су са Златибора , бавили се трговином. Милићевићи - Рундовци, занатска породица, из села, и данас су витална породица. Стојановићи су из Мачката, најјача трговачка кућа у Косјерићу. Петронијевићи, из села, су занатлијска породица и директни потомци Антонија Косијера. Вранешевићи, занатлије, су са Златибора. Грбићи су позната занатлијска кућа (Грбићи су дошли из Костетице код Пријепоља прво у Рошце, , па одатле у Косјериће. Иначе, у Рошце их је довео калуђер и настојатељ манастира Никоље. И данас их има у Каменици), и данас имају каменорезачку радњу. Старчевићи су касније дошли из Ужица у кућу Ракића, иначе, трговачка породица. Вукосављевићи су из Субјела, занатска породица. Вујићи су држали кафану на месту где је садашњи хотел. Петронијевићи из Брајковића су ималикуће на месту данашњег тржног центра. Петровићи из Брајковића су имали кућу на месту данашњег Дома пензионера (Стара пошта).

Занати који су постојали у варошици Косјерић у првој половини XX века: опанчарски, пекарски, угоститељски, обућарски, ковачки, поткивачки, браварски, коларско-пинторски, столарски, каменорезачки, црепарско-цигларски, кројачко-шнајдерски, терзијски, бојаџијски, фотографски, месарски, посластичарски, содаџијски и трговински.

Поред ових заната, постојали су и грађевински предузимачи, апотекарске радње, лекари (срески и приватни) и адвокатска канцеларија.''

Зграда Хан данас је под заштитом државе као значајан историјски споменик, али у лошем стању. Зуб времена је учинио своје. Додатно је оштећен и у земљотресу који је прошле године погодио Косјерић. Одавно постоји потреба за ревитализацијом, али недостају средства.

Туристичка организација је припремила пројекат рестаурације са предлогом адаптације у Визиторски центар са сталном изложбом о историји Косјерића. Нешто као Градска кућа у којој би се вршили пријеми, венчања и сл.

Косјерци су 1979. године у знак захвалности оснивачу Косјерића подигли спомен бисту испред саме зграде. Аутор је вајар Мирослав Протић.

А сутра се открива и спомен биста кнезу Алекси Поповићу, команданту Ужичке нахије, аутор је академски вајар Велимир Каравелић (иста је данас откривена и у Ужицу у Градској кући), а за реализацију заслужно је Општинско удружење потомака ратника 1804 - 1920. ,,Љубомир Марић'' Косјерић. Нека ово буде и додатни подстицај да се у догледно време изнађу могућности за реализацију пројекта ревитализације овог значајног здања.