Постови

Истакнути пост

КОСЈЕРИЋ, ЖЕНЕ КОЈЕ ПАМТИМ

Пише: Владанка Лазић Косјерић је битан у мојој биографији и географији. Мој мали велики град с душом. А душу сваког места чине људи, посебно жене. Душу, лепоту, топлину, креативност у свему што раде. Оне су та прва боја која пада у очи „кад дођеш у било који град“, она мирисна измаглица која се проспе корзоом у предвечерје, или о вашарима, слатка омама тек стасалих младића и студената на распусту... Кад сам средином прошлог века (да, драге моје, дуго памтим) као мала девојчица први пут крочила у Косјерић, путем поред Вујића кафане, била је то прва и највећа варош коју сам видела, и најлепша, јер је у њој живела моја обожавана тетка. Од ње почиње моје упознавање Косјерки - Косјерићанки, у сваком случају посебних жена. Прво ћу о мојој, највољенијој. ВЕРА ЂУРОВИЋ, шнајдерка Она је једна од две најважније жене у мом детињству, па и касније кроз живот. Да сам се ја питала, она се никада не би удала ни за Љубишу месара, нити за било кога! Кад је долазила у посету код нас у Годље

Поетски кутак у часопису о Варди

Aко се не вратим

Данка Вукосављевић и син Милутин - Мићко, породична традиција и чување огњишта