четвртак, 22. јануар 2015.

Лиза Марић Крижанић - сликарка и инспирација сликара





Моја фасцинација овом личношћу почиње од дружења са песникињом Милуником Митровић, која је особиту пажњу поклонила овој знаменитој жени из нашег краја и тиме много учинила да и шира јавност буде упозната са њеним ликом и делом. 






Лиза Крижанић 
(Косјерић, 6. март 1905 – Београд, 3. мај 1982)


Рођена као Драгиња Марић, од најраније младости с надимцима Драга и Лиза, удајом (1926) за карикатуристу и сликара Пјера Крижанића постала је, и после развода (1950) остала, позната под његовим презименом. Прве ликовне поуке добила је у скопској гимназији (1919–1923) од Христифора Црниловића, да би током боравка у Паризу (1925–1926), делећи стан с пријатељицом Десанком Максимовић, учила француски језик, мало сликала у атељеу Андреа Лота уз савете тада свог будућег супруга, обилазила музеје и галерије, похађала часове естетике и историје уметности на Сорбони. Студирала је и дипломирала (1931) на Филозофском факултету у Београду. Сликарски се образовала (1931–1936) и код Милоша Вушковића и других пријатеља уметника, од којих су многи урадили њене портрете и актове (Кумрић, Зора Петровић, Јоб, Узелац, Милуновић, Добровић, Бешевић, Гецан...). Кратко је похађала Добровићев курс цртања; пола године се усавршавала у Лондону и посетила Рим (1937). Сликала је углавном уљем, знатно мање темпером, пастелом и акварелом, пре свега цвеће, затим мотиве Београда и Дубровника, пределе, портрете и само неколико ентеријера, мртвих природа и фигура. Помало се бавила цртежом и мозаиком (са М. Милуновићем и П. Милосављевићем у Југословенском драмском позоришту), а смишљала је и духовите реченице за Пјерове карикатуре. Припада токовима поетског реализма и интимизма, каткад прожетим духом колористичког експресионизма. Редовно је, од 1939. године, учествовала на заједничким ликовним смотрама. Највише њених радова чува и излаже Галерија Легата Лиза Марић-Крижанић у Косјерићу, затим Народни музеј у Београду и Музеј града Београда.


(из Спомен збирке Павла Бељанског)







Милуника Митровић је написала и драму ,,Пољско цвеће у белом бокалу'' која говори о љубави између Лизе и Пјера Крижанића. 









Косјерић се делимично одужио својој сликарки на начин да је део њене сликарске лепоте изложио у Галерији Легата Лизе Марић Крижанић, под окриљем Народне библиотеке ,,Сретен Марић'' (библиотека носи име по Лизином старијем брату, такође познатом доктору наука, есејисти и теоретичару књижевности).






Tуристичка организација Косјерић већ две године у оквиру манифестације ,,Чобански дани'' организује ликовни и литерарни конкурс ,,Мала Лиза'' у коме учествују деца из основне и средњих школа.





Ове године, тачније 6. марта 2015. навршава се 110 година од рођења сликарке. Желела бих и учинићу све да то обележимо на начин достојан Лизе.



Косјерић кога више нема


Косјерић који носим у срцу нема много везе са овим данас. Чега се сећам? ....Хајде да кренем од калдрме (мама каже да су преживеле шими ципеле са ексер штиклицом, али не и калдрма, додајем ја), дрвореда каталпи у улици у којој сам провела најраније детињство (тада нисам знала да се тако зове, стручњак ме касније подучио), ивањичког аутобуса (сваки дан смо имали везу са Београдом), правих виршли и јогурта у флашама у пекари ,,Сретен Гудурић'', бескрајног зеленила (то би сви са стране одмах уочавали), биоскопа (поред моје куће, мама ме водила јако малу и ја бих заспала; први филм који памтим био је са Клаудијом Кардинале, то је једино чега се сећам) и људи, људи, пуно људи, некако нисам имала утисак да смо касаба нити било шта слично.

У тинејџерским годинама, за време летњих распуста, долазило је пуно младих из Београда и других градова, нисмо се разликовали од њих по музици коју смо слушали, пратили смо модне трендове, путовали по Југи...

калдрма, баш давно
16.07.2006. Чобански дани (калдрма још увек није пресвучена асфалтом)

2003. Kаталпе у улици Олге Грбић ( нешто касније посечене 
да би се испред зграде Општине добила паркинг места)

,,Зелено, волим те, зелено'' 16.07.2006.

Јапанска шљива, Чобански 1998.  
Јапанска шљива, 2004.

Koсјерић који волим


Туристички водичи су производи вишемесечног рада младих из Ужица, Пожеге, Косјерића, Тузле, Бијељине и Брчког у оквиру пројекта Балкан, кућа разлика. Млади су кроз креативне радионице о етничким и културолошким разликама у сарадњи са познатим писцима и уметницима из региона, креирали азбуке/абецеде својих градова и комплете разгледница који представљају иновативан, помало духовит начин промоције локалних заједница и развоја туризма кроз књижевност и културу. Водичи су настали са идејом да постану део редовних туристичких понуда у поменутим градовима.

Пројекат Балкан кућа разлика реализовали су Група 484 и Биро за људска права из Тузле, уз подршку Европске уније. Прошло је неколико година од тада али сматрам да су и плакат и разгледнице који су настали у оквиру пројекта још увек актуелни и занимљиви.

Alphabet of Kosjeric">

Мој мали ВРЕМЕПЛОВ


,,Плове у тишини неке давне мисли,
враћају ме данима док сам био дете...''



Моја маленкост


Тата


Мама




Нацка


Нисам могла одолети, нека буде само неколико из породичног албума, а сада бих желела да подсетим на школске дане, друштвене догађаје и слично...

Први дан у школи, Славица и ја

Учесници програма за Чајанку 1973. (традиција 8.март)

Екскурзија 1974.  IV2

Прослава 100 г. рада школе 9.10.1976.

Дочек друга Тита 1974. (прошао возом кроз Косјерић)
предала цвеће Драгославу Марковићу

1975.

1975.

Екскурзија Дубровник, 1976. VI  (1, 2, 3)

Екскурзија Дубровник, 1976. VI  (1, 2, 3)

22. децембар 1976.


Пошумљавање март 1977. одељење VII2

Хор и рецитал за Дан школе 09.05.1977.

Дочек штафете, мај 1977.

7. разред, екскурзија
Охрид, екскурзија, 7. разред


 Радановци, 1979. ,,Бубамаре'' 

,,Бубамаре'' су играле уз ,,Рачунајте на нас''
Феријална забава 2.2.1980. ,,Скрапеж''


Феријалци у Пули, 1980.




Феријалци у Макарској 1982.

Истакнути пост

КОСЈЕРИЋ, ЖЕНЕ КОЈЕ ПАМТИМ, трећи део

ЈЕЛА, болничарка     Већ годину дана смо заробљени непознатим вирусом који је потпуно променио свет, и наше мале животе. Будимо се са изве...