Позориште на селу

Разговор са Недељком – Неђом Маринковићем (72 године брака и 8 праунучади)


Био је наш први саговорник, упутили су нас на њега као некога ко има пуно животног искуства и успомена.  Банули смо без најаве и затекли Неђа и супругу Миленку на трему испред куће једног прелепог априлског поподнева, одмарају... Као да су само на нас чекали, расположени за разговор; питомост и благост људи у поодмаклим гoдинама нашега краја - дивна је особина.

Одакле су Маринковићи?

Маринковићи су дошли из Херцеговине. А 44. смо дошли овде, ово је била ледина. Видосављев и мој отац су се поделили, они су били близанци. Мој чукунђед је држо Љуба Марића (генерала) на рукама (био кум)... Кад смо дошли овде почели партизани да долазе. Ја сам се у то доба дружио са Калабићевим сином Мишом, исто смо годиште били. Те 1943. било је доста свадби, Калабићев свирач Драшко свир'о (свадба код Бошка Рогића), биле игранке по кућама. Онда 43. почеше да се "колебају", четници мало посрнуше... Ова кућа је почела да се зида кад је била борба на Јеловој Гори, партизани пробише, бижали смо, морало је да се бижи. Бижали смо до Дивчибара, па онда до Мионице, па из Мионице у Ваљево, па на Мравињце, па се вратили овде, и после су четници отишли у Таор, партизани узели власт... омладина УСАОЈ, ја нисам ћео...

С десна на лево: Драгољуб - Неђов отац, Петар Ђурић (стрељан),
трећег не знамо; Вукола Маринковић-Крстивојев отац;
Милош Јанковић, стрељан, Зорко Тешић (позорииште), Радомир Јанковић

Како сте се Миленка и Ви упознали?

Нас двоје се узели 1946. Ја уз'о 16. А она 15. Ја јединац, она јединица. Миленкин отац био угледан човек. Маринко Јевтић. Јакша Томић, чувени трговац, у њега полаг'о, био му је главна узданица. А Миленкина мајка је била код попа Новака Милошевића к'о посвојкиња 15 година. Као дијете одведена. Попадија је научила свему.  Кад је Јакши долазила влада (председник владе, 18 лимузина дошло у Сијечу Реку),тада је звата Новка да спрема ручак. У то време су била (по)сијела код кафеџија, па се зовне позивницама, домаћин иде на вечеру, кафеџија бира кога ће да зовне, кол'ко кућа и све газде кућа дођу на вечеру; Драгиша кафеџија, Неђо... онда се зовне Новка и спрема ручак. Па после кад је дош'о Калабић спријатеље се његова жена и Новка. Ко је тада мјесио колаче – Новка је знала.

Свештеник Богољуб Милошевић са породицом:
синови Новак и Микица, супруга Ружа, ћерка и Новка


Маринко Јевтић, Миленкин отац

И мој отац је био угледан човек. Био у Краљевој гарди.

1947. нам се роди први син, па умре, 48. други па умре и он, па ја послије, двије три године (тада почели да ћерају у бригаду),  био сам у бригади на ауто путу, на Гоч планини, па две године у војсци (комесар ми био Џемал Биједић а Бјелогрлић пуковник, ја сам био писар у пролетерској дванестој славонској бригади), било гадно време, Информбиро итд.

И тако се Продан родио тек 1952. А Живадин 1954. Продану је име Стаменко.

?

Па нису нам се дала ђеца. И онда поп Милоје и попадија су нешта веровали, нека Биџа из Сијече Реке кума и да се роди дијете и кроз прозор да се поведе и да му прода...знаш...и тако.

Чекајте, па откуд онда Стаменко?

Па кум кад дош'о после оће Стаменко. Али ост'о Продан, сви га тако звали.
Игра се с маказама док прича. Упада Миленка: Немој'де, пресећи ћеш панталоне. Смех. Ти си шио? – пита Бранко.

Јесам.

Шта шио? Шио њему, каже Миленка. Смех

Па мени. Им'о сам имања, а један био... Панталоне ове сам ја шио некад (показује на себи). Немачка машина (PFAFF).  Машина моје бабе по мајци.



Дружили сте се са Милошем Лазићем?

Ортаци смо ми били (ја сам мало млађи), имали жетелицу и косачицу (италијанску)заједно...

И како сте живели? Кад Вам је било најтеже, кад најлепше?

Сад ми је најтеже. 

Живио сам лепо, скромно. Радио сам прво с воловима – ор'о, онда сам купио коње, па радио с коњима. Прво сам купио машину вршећу 1964. Ене је и сад поред пута. 1968. коње. 1967. косачицу и жетелицу. 1969. трактор. Па 1970. Москвича 12, у Београду. Мор'о да полажем поново, па сам ћеро, па после Живадин дође из војске, Продана сам упис'о на Машински факултет у Ниш, не свиђе му се, па побеже. Продан оде у шофере, после Живадин и он, и ето.  Да су ми волови ја би их прод'о, ал' пошто су ђеца није вајде. Живадин има душу и срце, само неправду не воли. Проданов син вози аутобус у Београду, отац му је купио стан. Праунучади имамо осморо... долазе, обилазе нас, шта је вајде, године су учиниле своје... Миленка се разболела... Некад сам био... На 20 мјеста сам био чауш, није оба'љано весеље без мене, ал' сад ево је завршено, све... (са резигнацијом). После комбајн, па се са тим завршило све (смех, заборавио комбајн, па се сетио на крају).

Причали смо и о селу, не памти да је имало цркву. Ни школу. Деца су ишла у Сечу Реку и неко време у Парамуну у основну.  Мајка му је била из Парамуна, има тамо кућа, све зарасло.

Продан и Живадин (учитељица Гордана)

Показао нам је и фотографије Славољуба Ђере Петровића, амбасадора, и супруге Јелене, били су пријатељи, ишао је обома на сахрану.

Славољуб Ђера Петровић
са супругом Јеленом

Можда и најинтересантнија прича је о позоришту у Годљеву. Помно смо је испратили. Прво Сеча Река а онда и Годљево?!  

Позоришне представе су се правиле у оквиру Културно-уметничког друштва "Бранко Радичевић" Годљево. Ишао је Неђо у магазу да тражи печат друштва, али није нашао. Играли су "Ђидо", "Свет", "Светислав и Милева"... На Среском такмичењу у Пожеги са "Српском трилогијом'' освојили су 1. место и новчану награду, а на Општинском у Косјерићу, Неђо је добио 1. награду.

Позоришна представа "Смрт Бранка Радичевића"

У представи ,"Смрт Бранка Радичевића" на фотографији с' лева на десно стоје:

1. Дана Спасојевић - Српкиња
2. Војисав Јанковић
3. Миленка Маринковић – Ана, Вукова жена
4. Милан Маринковић – техничко лице
5. Неђо Маринковић – Бранко Радичевић
6. Милица Мирковић, Миленкина сестра (удата за Жика учитеља) – Мина Караџић
7. Бране Арсенијевић
8. Јосо Николић

Седе:

1. Спахан – ујак Бранка Радичевића
2. Мирослав Митровић
3. Зорко Тешић, редитељ и председник друштва
4. Томислав Јанковић
5. Злата, ћерка Милице Мирковић (болничарка)









Тако је то било, каже Неђо...

Избори 1936. у Сечој Реци

На фотографији Избори 1936. у Сечој Реци:
Сасвим десно: Неђов чича Радован – Видов отац
Служи: Кафеџија Голуб Живковић
У средини су председник општине Сеча Река Миленко Шеле и
подпредседник Маринко Јевтић
до Маринка: Лексо Марић, писар
до Шела: Милорад Марјановић, деловођа општине Сеча Река

Илиндански вашар 1931. у Дубници, с десна на лево: отац Милоша Лазића (Петар),
Маринко Јевтић, сасвим лево доле: Обрад Обрадовић (Живорада Обрадовића отац)

Миленка и Неђо, Неђов отац, Миленкина мајка, Продан и Живадин

Неђова мајка десно и њена сестра са ћерком Даном (Спасојевић)

Неђо и (Дана Спасојевић) - од две сестре деца

Новка, Видов отац, Миленка, Мица Лазић, Велизара Костића жена, Босиљка Лазић и Радисав Лазић у Бањи Врњци

Бања Врњци

Коментари