Tуризам и гастрономија - Конаци Јанковић

Непосредност, пријемчивост, благост, ширина, педантерија и добра кухиња – подаци су из личне карте овог домаћинства.

Разговарамо уз кафу и ликер од дивљих купина, из кухиње долази мирис врућег хлеба и свегa што је Дана припремила за нас.

Јанковићи су се доселили јако давно из Црне Горе, 6 породица; Радојле је рођен у Љутицама, има брата који живи тамо и три сестре, које су се удале у суседна села. По завршетку основне школе уписује Угоститељску школу у Београду, 1979. долази на Дивчибаре  и ради у хотелу Дивчибаре као конобар. Ту упознаје Дану 1982. (Дана је из Лелића, 3 км од чувеног манастира) и жени се исте године. Имају сина и ћерку. Проводе 26 година на Дивчибарама. По препоруци Славке Недељковић, тадашње председнице Туристичког савеза Србије, одлучују се да у селу Мушићи, родном месту Радојлове баке, очеве мајке, обнове домаћинство које је било напуштено 1967. са идејом да се баве сеоским туризмом. Ступили су у контакт и са ТО Косјерић и  2008. категорисали домаћинство. Почели су са три собе, а сада имају 12 лежаја за издавање распоређених у два апартмана у засебном објекту и три собе у кући. Прошле године реновирали су летњу кујну и сада је то трпезарија за госте као и пролазне групе које би да предахну уз ручак и сл. Сада им се ради сајт, свесни су неопходности савременог маркетинга и планирају озбиљније да се посвете послу. Времена су тешка али кажу спремни су да истрају. Радојле за пола године иде у пензију па ће тако имати више времена (10 година како раде у хотелу ,,Јеле'' у Јежевици). Стало им је до овога јер их подржава и син који живи у Београду и његова је иницијатива била да ураде и апартмане у дрвету, они их зову – вајати.

Са љубављу радите свој посао?

Ми смо угоститељски радници, радио сам послове од конобара до управника хотела, годинама сам дочекивао и испраћао госте у другим објектима па зашто не биh и у својој кући? Задовољство нам је да се гости пријатно осећају, да се јаве када оду и да пожеле да поново дођу. То нас испуњава.

Да ли мислите да је сеоски туризам шанса за наша села?

Били бисмо пресрећни када би се укључило још неко домаћинство у Мушићима. Можда би тако успели многе ствари да унапредимо.

Земља је нека 5 или 6 класа, више лоша него добра, домаћинства су типично старачка, 70/80-их отишло све што је могло, нежењених момака од 30 до 50 година има двадесетак, деца се не рађају, село је осуђено на пропаст.

Први утисак кад се дође је лош пут. Садржаја у селу нема, школа ће бити затворена ако се овако настави, лекарска ординација нема. Пре 10 година ишао је аутобус ујутру у 5 па у 7 па у 3 поподне, а сад нема ништа.

Има празних а уређених кућа сигурно 10 – 15, које би се могле активирати за туризам, требало би некако приволети те људе, обавити разговоре, позвати их, можда они и размишљају о томе, али не знају коме да се обрате и како. Плус органска храна, то је једина опција. Само свест људи, сложили смо се негде, да се промени. Обећали смо да ћемо организовати заједничку кампању у том правцу.

***

Априла 2015. године у дому породице Јанковић становала је уметност. Ликовна колонија ,,Hommage a Liza Križanić’’.

Под тек уцвалом крушком свакојака чуда су се дешавала. Селектор Сава Степанов, историчар уметности и ликовни критичар, окупио је екипу од десеторо академских сликара, који су ,,препознали у пределима између Лизиног родног Косјерића, Субјела и Мушића исту ону атмосферу која је запретена у сликама Крижанићеве.'' Маја Ередељанин, Добро Марић, Ивана Марић, Лазар Марковић, Радмила Матејевић-Јанковић, Млађана Поповић, Јелена Средановић, Владислав Шешлија, Ана Вртачник и Данило Вуксановић – феноменални сликари а пре свега дивни људи дружили су се са нама 7 дана и оставили неке дивне слике за собом. Надамо се да ћемо и ове године добити подршку Министарства културе и ,,Титан'' цементаре, како би заживела ова колонија и била утемељена нека будућа галерија пастела, у духу Лизиног сликарства.

А наши домаћини су били најбољи на свету, и зато топла препорука за свакога ко жели да било шта креативно ради или само да се одмара у атмосфери правог српског породичног дома.

Песникиња Милуника Митровић, инспирисана погачом на дочеку код Јанковића, посветила је песму домаћинима:

ЈАНКОВИЋА ПОГАЧА

То је тај хлеб насушни дај нам данас

Та погача што отварајући своје срце руди

као пролећна зора дочекује нас

под тек уцвалом крушком која се буди

И онако још сасвим врела изнутра се пуши

смерна у тмини самоникла светост

Тај неизрециво слатки залогај уморној души

савршено интензивирана једноставност

Јер човек бежи од онога што тлачи и гуши

тражећи нити до језгра свог бића а не срећу

Напусти оскудевај занемари све осим бити

Огрни се ветром приклони лице младом лишћу

Пређи пусту стазу ноћи до одсјаја оне врлети

Кроз шуме и шипражја до извора дубље зађимо

јер највиша будност душе јесте сањарење

Опипљива чар виђења онога што губимо

и опет долазећи глас вапијућег из пустиње

Тако надолази поезија сама и пуна света

као погача са девет кора несебична

Осмехнута свакој се глади подаје сирота

Тамо и овамо самотна и бесмртна

Данине кулинарске чаролије

Ликер од купине и вина:

1 кг шумских купина и 1 литар црног вина са пола кг шећера прокувати 10 минута. Кад се прохлади процедити и додати се два деци ракије домаће.

Домаћи хлеб црни који се некада млео у поточарама воденицама; додати семенке лана, сунцокрета, сусам. То је здрав хлеб који се некада јео и сада му се враћамо и спремамо нашим гостима; сир и кајмак, јаја и пршута, то је све наше, домаће.

Кромпир прво се запече па се ољушти и издуби, средина се помеша са кајмаком и мало бибера и соли и тиме се пуни кромпир, на врх мало домаће сланине и запече се.

Пита – савијача са сиром од домаћих развучених кора

Колач Краљице Марије

Умутити чврст снег од 6 беланаца, посебно умутити 200 грама маслаца са 200 грама шећера у праху. Све помешати, додати 200 грама брашна и 200 грама ораха млевених. Ово тесто пећи, за то време умутити 6 жуманаца са 100 грама шећера у праху и кесицом ванилин шећера. Овом масом печено тесто премазати па поново ставити у пећницу да се суши. Фил: у шерпу ставити шољу млека, 200 грама шећера, 70 грама маслаца, 3 штангле чоколаде, кувати на шпорету, на крају кувања додати 200 грама млевених ораха. Од ове количине оставити мало за посипање по врху. Овим филом премазати печено тесто а по врху посути млевене орахе.