Мушићи су старији од Субјела!




Припремајући претходни број Разоткривања често смо чули како мештани села Субјел, хвалећи своје село које заиста има пребогату историју и утицај, воле да кажу како околна села (Мушићи, Шеврљуге) нису ни постојала у време кад је Субјел имао цркву и школу.

Е па да их демантујемо: Мушићи су старији од Субјела (карта из 1476.). Субјел се појављује на карти 1528. године.

У Турским катастарским пописима пише да су Мушићи 1476. имали домова 26, табија 21, теклића 1, удовица 1 итд. У наредним пописима из 1525. године већ се помињу Горњи и Доњи Мушићи и као два села помињу се и у наредним пописима током 16. века.

Оно што је занимљиво је да се у попису из 1476. године помињу два свештеника: поп Ђура и поп Радуш, што значи да је у Мушићима тог времена постојала црква и да је парохија можда била већа од самог села. Потврду налазимо и у следећој табели:


Извор: НАСЕЉА И СТАНОВНИШТВО „ЗЕМЉЕ“ MОРАВИЦЕ (XIV - СРЕДИНА XVI ВЕКА), Дејан М. Булић, докторска дисертација, Београд 2014.


 У ,,Описаније окружија ужичког'' 1858. године, Стојан Обрадовић (1817 – 1879) пише:

У овом срезу има село Мушићи и река Кладоруба, која се до пре 250 отприлике година Eгида -  грчко чудовиште – звала, и голетна узвишена планина која се Козомора зове. У селу Мушићу, пошто су Турци најдоцније време Србијом завладали, живио је турски један великаш по имену Муша, који је ту величанствену кулу имао – којој се и сад развалине знаду – те одатле покорени околни народ у већој стеги држао. У то време било је на све стране славни српски ајдука, који су происходили од велики и племенити фамилија, волели одскочити у планину, па као јунаци бранећи веру и свој завичај умрети, него се невернику и тирану на закољеније у руке предати, или своју веру за љубав богатства и пламићства, као срамни Бошњаци што су учинили, променити, те и од вере отпадници постати. Између ови оног времена били су на гласу: Петар Мркоњић, Ђура и Лука арамбаше предводећи сваки по једну чету ватрени ајдука. Они су свуд Турке затирали а побеђене Србе бранили, но и Мушо је врло здраво на њи пазио и са пандурима и јењичарима и(х) својим вребао као што му једном и испадне за руком те Луку арамбашу жива увати, окује и у кулу затвори. Бедна мати Лукина, чујући несрећу сина свог, прибегне Петру и Ђури с молбом да јој сина, друга свога спасу, и ови, ако је и опасно било с мањином на тврдину турску ударити реше се и пођу кули с намером Луку избавити. Али идући дођу на планину Козомор и ту Петар до пола жива огули јарца и пусти га дрекати, рекав друштву: ,,Тко мисли овако одеран бити па опет ћутати тај нека иде са мном; који ли глас муком из себе истеран пустити уме, нека се са места натраг врати'', но на један мах сви се крену право на кулу, а то брдо буде прозвано Козомор. Срећа послужи ова два српска јунака, те помоћу мердевина упадну у кулу Мушину и са ланцем заједно изнесу Луку и бегати почну, јер и(х) одма чета Турака потера. Овако у обрани измичући се дођу на реку Егиду – сад Кладорубу – и Мркоњић метнувши свој џефердар у зубе, стане са побратимом и овога ланцима пливати, но клада водом ношена удари му у пушку и он пушку у воду испусти, а реку Егиду прокуне да довека бесни, кладе ваља, одашта она и буде прозвана Кладоруба. Овој доста пространој повести овде је дато место и зато што она објашњава од три доста знатна места наименованије. Што се пак старог имена реке Егиде тиче писац ове повести мисли да су је тако Римљани, који су у Пожеги недалеко од ове реке живели, назвали по њеном плаовитом и брзом водоскоку, јер су они онога времена врло радо са грчком древности занимали се, из које и реч Егида произилази. 

Радмила Васиљевић: ,,Косјерић за незаборав''

Радмила Васиљевић: ,,Косјерић за незаборав''


Порекло становништва и оснивање села Мушићи


Мушићи полазе од Скрапежа, од ушћа речице Градње па њеном десном страном поред села Дражиновића, Јежевице, Душковаца и Љутица налазе и упиру у највише врхове Маљена. Са западне стране мимоилазе сва субјелска села као и ражанска. И ако северним делом залази у Маљен, и ако по Маљену има одличних сувати, закоса и испуста, и ако су на атару овог села пространи испусти свих субјелских села, и ако је у јужном делу на љутом кречњачком кршу, опет ово село није ни планинско ни брдско. Средина и више од половине његове рачуна се у најлепша, најравнија и најроднија земљишта. По начину живота и рада ово село је чисто брдско с многим суватима, изгонима и сточарењем правих планинских села.

Куће су на ободу простране равнице, увек у великим групама изнетим на брда. Никитовићи на ушћу Градње, Аничићи на брду за Јежевицу, Остојићи са северне стране на Градњи, Околишта на путу за Маљен према Љутицама, и Дивнићи доле до Субјела.

Порекло становништва и оснивање села. – Има трагова ранијих култура. Стара гробља, старе ископнине, старе зидине на Градњи при ушћу доказ су тога ранијег живота.
Најстарија породица су: Бошковићи, стара жупљанска породица од Никшића, дошла овде преко Захаријића из Кремана много пре Поповића у Субјел, пре 200 година још била овде; први пут се населила на средини села код каменог гумна, па после померана на исток Јежевици као Аничићи; има их 22 куће, славе св. Луку.

Друга стара породица из овог доба су Јариде – Милаковићи, досељени из Језера. Насељена као сточари на Околиштима, данас растурена на све стране, зашли и у планину. Има их 22 куће.
Трећа стара породица су Дивнићи, немирна, врло жива, несташна и шаљива породица, из Бихора, населили се на путу из ражанских села за добрињска и даље, има их под неколико презимена овде онде растурених (Илићи, Луковићи, Дивнићи), 29 кућа, славе св. Ђурђа.
Мало позније су породице: Никитовићи на дну села дошли од Кандића из Дреноваца, највреднији, најзанимљивији сељаци овог села, врло плодни и истакнути у селу, има их 29 кућа, славе св. Јована. – За њима су дошли и Остојићи из Кремана, где их је сада 15 кућа, славе св. Јована. – Зелени – Гавриловићи су из ваљевског Крчмара пребегли у своје сроднике, има их 6 кућа, славе св. Јована. – Антовићи у горњем крају дошли су из Бање, има их 5 кућа, славе св. Ђурђа. – Пузовићи су од Арнаута из Бјелоперица изашли на купљена летишта, има их 5 кућа, славе св. Архангела.

У Мушићима је 133 куће од 8 породица.

УЖИЧКА ЦРНА ГОРА - Љубомир Павловић,  у оквиру: НАСЕЉА и ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА –уредио Јован Цвијић, Књига 19 у издању Графичког завода Београд, 1925. 

Коментари