Да ли Лукијан Мушицки води порекло из Мушића?

http://www.istorijskabiblioteka.com/art:georgije-magarasevic

Лукијан Мушицки, архимандрит Шишатовачки, касније владика, песник и просветитељ, завршио је студије  филозофије и права и говорио осам језика. Чудно је како мало знамо о великану наше историје и културе који је био испред свог времена. Велики Копитар га је називао „српским Хорацијем'', а Шафарик „кнезом српских песника“. За Његоша он је „геније рода“, а за Ђуру Даничића је „отац новије српске књижевности“. Први је почео да користи српски народни језик у делима високог стила, али је и ценио значај црквенословенског језика истичући да оба истој светлости воде. Важан наук и за данашња поколења која су се исувише лако одрекла старословенског језика. Помагао је Вуку у изради српске граматике а дао му је и предлог за слова ђ и ћ. Био је на челу српске песничке школе класицизма у тренутку када је српски класицизам доживео свој врхунац.

Лукијан Мушицки је рођен у Темерину, на Савиндан 1777. године. На крштењу је добио име Лука. Породица је носила презиме Мушићанин. На попису је презиме преиначено у Мушицки а негде их помињу као Емушицки. Породица је истицала да води порекло из ваљевског Мушића.

Село Горњи Мушић се налази на територији  данашње општине Мионица. У Лукијаново време је то био ваљевски крај. Село је основао неки Живко који се доселио из ужичког  Мушића. На основу турских пописа можемо закључити да не постоји у ужичком крају други Мушић осим косјерског села Мушићи. По жељи Смаил бега населио се на вису Клен који се и данас зове Смаилов клен. Заправо Живко је прогнан са целом породицом „у сургун“.  „Живко је дошао у пусто место и крчио плац за кућу и воћњак, а доселио се (управо прогнат) пред први аустријски рат.“ * Живко и његови потомци назвали су село Мушић. Касније се село спојило са доњим насељем које је променило назив у Доњи Мушић а горњи део села је постао Горњи Мушић. Немамо податак како се Живко презивао али знамо да су његови потомци променили презиме у Живковић. У Горњи Мушић се касније доселило још породица и са других српских етничких простора. Међу њима су и три породице из косјерског краја (Милисављевићи - потомци неког мајстора Милисава из Годљева, Игњатовићи из Полошнице и Петровићи из Цикота).

Из свега наведеног произилази да је тешко са сигурношћу тврдити да је Лукијан Мушицки Живков потомак. Живко се доселио пред Први аустро-турски рат (1593. године). Познато је да су се све остале породице доселиле знатно касније. Све те породице су задржале своја стара презимена. Питање је зашто би неко од њих, одлазећи у аустријску царевину, са собом понео презиме по селу у коме је кратко време живео, осим ако га то презиме не подсећа на Живков завичај а могуће и Живково презиме које је узео у новом крају. 

* Љуба Павловић, „Колубара и Подгорина“

                                                                                          Драган Тулимировић

Више о Лукијану Мушицком можете видети овде