понедељак, 15. јул 2019.

О насељу Варда

Општи подаци




Надморска висина: 862 м (у центру код чесме)
Површина: 8,93 kм2 (893 хектара)
Број становника: 230
Удаљеност од Косјерића: 18 км
Претежна активност становништва: пољопривреда, занатство, услуге

Упоредни преглед броја становника од 1948 – 2011.

1948
1953
1961
1971
1981
1991
2002
2011
446
464
442
398
372
298
330
230



Порекло становништва и оснивање насеља Варда


Насеље Варда добило је име по истоименој планини или брду (924 м) које се налази између планина Повлен и Јелова Гора, а на средокраћи пута Ваљево – Ужице.

Варда је територијално и административно током времена доживљавала трансформације, да би од 1959. године у састав општине Косјерић ушла сва села бившег Среза црногорског, међу којима и Варда. Од тада је Варда седиште месне заједнице, а чине је села Варда (Варда, Крушчица и Арсеновићи), Горња Полошница и Руда Буква.

У писаним документима Варда се први пут помиње у Списку сеоских и друмских механа и дућана, који је 7. априла 1852. године достављен Попечителству внутрешних дела и где је под редним бр. 16 уписан власник „Петар Ђукановић, место Варда, у срезу Црногорском, меана сеоска, направљена 1840. године.“

О породици Ђукановић, староседеоцима Варде, пише и Љубомир Павловић – Ужичка Црна Гора. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925:
„... досељени пре 200 година у ово село. Из Риђана код Никшића дошла су у суседно село два рођена брата: Новак и Ђукан, на крај села Јакља под самом Вардом пали и населили се. Дуго су били у заједници, па је деобом млађи Ђукан прешао на своја летишта у Крушчици и тиме се одвојио од Јакља и прешао у Годечево, стварајући нов крај, који се назвао Крушчица. Ђуканови су потомци предузимљивог духа, врло отпорне природе, необично бистри и слабе телесне грађе. Још и на свом огњишту истакли су се као добри трговци, велики предузимачи, па су се због тих особина стално исељавали, те их данас по Ваљеву, Београду и другим местима има више него у селу. У селу их је свега 12 кућа, славе св. Николу. Кад год говорите с којим Ђукановићем из села о њима, о предузимљивости и шпекулативности, увек ће истаћи као пример свога претка Петра Ђукановић, на чијем споменику стоји да је био водени трговац, који је трговао у велико и на море ишао.“

Љубомир Павловић даље наводи да су са Ђукановићима дошли и Благојевићи и Ранићи, занатске породице, слаби трговци, добри радници, славе св. Јована. А потом помиње и Цагиће:
„Ђуканови су потомци тумарањем по свету довели из Босне, из Осата, некаквог Цагу и поред себе населили у Крушчици. Цага је још за живота примио навике и начин живота својих добротвора, те су му се и потомци одавали трговини и занатима, ма да нису могли никад стићи своје учитеље. Цагини су потомци добри економи, ти им послови много боље иду него други. И Цагиних потомака има много више исељених него у селу, где се зову Цагићи. Има их 6 кућа, славе св. Николу.“

Као доказ постојања насеља Варда половином 19. века  - сачувани су још неки писани документи, најчешће уговори о продаји земље. Ипак, тек у претпоследњој деценији 19. века почиње осетније насељавање и формирање друмског насеља. И негде око краја прве деценије 20. века, језгро Варде сачињавали су: општинска зградица, кафана, продавница и ковачница, као и домаћинства Добросава Ђукановића, Светозара Андрејевића, Мирка Филиповића, Љубисава Ђукановића и Радосава-Раје Лазића. Такво стање се задржало током ратова 1912-1918. године.

О развоју насеља након овог периода разговарамо са нашим саговорницима (на наредним странама), пре свега са Миодрагом Ђукановићем који је и аутор монографије „Варда и Вардани“ и која представља извор за овај текст, изузимајући цитате из „Ужичке Црне Горе“ Љубомира Павловића; потом са Радивојем Филиповићем, аутором монографије „Филиповићи из Крушчице“ итд.


Панорама Варде, стара фотографија


Брдо Варда данас


Шта све може бити Варда?

  •          Варда, планина у источној Босни
  •      Варда, један од врхова планине Чабуља у БиХ
  •         Варда, планински врх у Црној Гори
  •         Varda, планина у Израелу
  •          Варда, насеље у грчкој префектури Елиди
  •         Várda, насеље у Мађарској
  •         Varda, насеље у Словенији
  •         Varda (Tolkien), Toлкиенов измишљени лик, „краљица звезда“
  •        Varda, често име у данашњем Израелу (у преводу са хебрејског значи „ружа“, а код Гордане Куић налазимо сл. превод:  Estu ez varda – то је истина“)
  •        Agnès Varda, француска режисерка
  •         Ђорђе Варда, дизајнер цвећа (наше Варде „лист“, саговорник у овом броју)
  •         Јеан Варда (1893-1971), грчки уметник
  •         Ратко Варда (рођен 1979. у БиХ), кошаркаш
  •         174567 Варда, патуљаста планета
  •          Варда, насеље у БиХ у коме се налази Вардачка џамија, једно од осам молитвених места које је споменуо Евлија Челебија у свом „Путопису“ 1664. године, итд.итд.


Значење појма варда


У свом опсежном стручном раду (на 17 страница) под насловом „УЗВИК „ВАРДА“ И НЕКЕ ИЗВЕДЕНИЦЕ ОД ТЕ РЕЧИ“ ауторка Биљана Шљивић-Шимшић (из Института за српскохрватски језик САНУ, а у оквиру едиције ЈУЖНОСЛОВЕНСКИ ФИЛОЛОГ, XXIV Књ. 1959-1960) веома детаљно и занимљиво излаже материју и на крају изводи закључке:

1. Општесловенски корен var— je и прасловенски, и своди се на индоевропско uör — .

2. Корен  vard - (vart-) je германски, а налазимо га било у првој, било у другој варијанти не само у германским, већ у готово свим европским језицима, и романским (var-d- ; ром. guard - . gard - < герм, war (и словенским (var-d - /var-t - .) Словенима je варијанта var-t— дошла непосредно од Немаца и за њу знаjу само западнословенски jeзици. Варијанта var-d- дошла je Јужним Сло
венима (српскохрватском, македонском и бугарском) из италијанског језика, односно из неких венецијанских говора, и то углавном са истока, преко Грка (врло рано, joш негде у XI или XII
в.). Како je она дошла и Турцима, турски језик са својим облицима vardа, vardiуа и др. могао је допринети, и вероватно је допринео, одржавању, учвршћењу и даљем развоју употребе ове
лексичке групе (примљене прво од Грка), о чему сведочи чињеница да се богат јужнословенски материјал налази управо на територији која је вековима била под турском влашћу.

Локални облици које смо нашли на јужнословенском приморском терену свакако су непосредне позајмице из венецијанских говора па можда и из фурланског језика, дакле са запада, што показије да су Јужни Словени у овом случају трпели двострук утицај.

3. Црногорско, специфично српскохрватско значење по свој прилици је новије, развијено на нашем терену од узвика варда, узајмљеног највероватније са запада. Првобитно оно је означавало лупу, буку, произведену котрљањем камења, а онда је схваћено као синоним лупе, буке, галаме сваке врсте и данас је, може се рећи, потпуно потисло, чак и у узвику варда!, основно значење групе позајмица о којима је овде било речи.

У овом раду, као и на другим местима, од многобројних превода речи варда, најчешће се помињу изрази: „гледај, гле, пази, чувај се“, или „чување, стража“ итд. То важи и за нашу Варду, најчешћа претпоставка је да су Турци своје страже у караулама звали варда, па је и планина тако добила име, а касније и насеље.


Варда 1958.

Панорама Варде, стара фотографија


3 коментара:

  1. Моје име, Наоми Самуел После 12 година брака, мој муж и ја смо се свађали на овај или онај начин док ме коначно није напустио и преселио се у Калифорнију да буде са другом женом. Осећао сам се као да је мој живот завршен и да су моја деца мислила да никада више неће видети свог оца. Трудила сам се да будем јака само према деци, али нисам могла да обуздам бол који је мучио моје срце, срце ми је било испуњено тугом и болом јер сам заиста била заљубљена у свог мужа. Мислим на њега сваки дан и ноћ и увек бих волео да ми се врати, била сам стварно узнемирена и била ми је потребна помоћ, па сам потражила помоћ на мрежи и наишла на веб страницу која сугерише да би др Апата могао да помогне његовом бившем бившем да се врати. Тако да сам осетио да треба да покушам. Контактирао сам га и рекао ми је шта да радим. Урадила сам то и онда ми је направио љубавну чаролију. 48 сати касније мој муж ме је стварно назвао и рекао ми да и њему заиста недостају деца, тако невероватно!! Дакле, вратио се тог дана, са пуно љубави и радости, и извинио се за своју грешку и бол који је нанео мени и деци. Наш брак је био јачи него раније, а све захваљујући др АПАТИ. Он је толико моћан и одлучио сам да поделим своју причу на мрежи да је др апата био прави и моћни чаробњак. Увек ћу се молити да она живи дуго помажући својој деци у тренуцима потребе, ако сте овде и треба вам бивши или је ваш муж прешао код друге жене, престаните да плачете, одмах контактирајте овај моћни точак за правопис. Ево његове контакт адресе е-поште на: {драпата4@гмаил.цом} или ВхатсАпп / вибер преко његовог контакта испод (+447307347648) Хвала др. апата.+

    ОдговориИзбриши

Овде можете оставити Ваш коментар:

Истакнути пост

КОСЈЕРИЋ, ЖЕНЕ КОЈЕ ПАМТИМ, трећи део

ЈЕЛА, болничарка     Већ годину дана смо заробљени непознатим вирусом који је потпуно променио свет, и наше мале животе. Будимо се са изве...