Школа на Варди

Педесетих година прошлог века на Варди

Кратка историја школе

Половином треће деценије 20. века указала се потреба за отварањем основне школе на Варди. Деца са Варде су ишла у школу у Годечеву, пешачећи 5 км, а из околних варданских села и заселака – у Маковиште или Сечу Реку, у зависности од општинске припадности. Уз ангажовање многих мештана, а нарочито Радисава Димитријевића, трговца, Ранисава Јовановића, кафеџије, Мита Цагића, Влајка Марковића итд, коначно су се стекли услови да се 1931. године отвори „Основна школа варданска“. И то у кући коју је породица Цагић, купивши је на лицитацији, уступила за школу, а делом и у згради некадашње општине. Крајем рата дошло је до паљења школе од стране Немаца, па се настава изводи по приватним кућама и кафанама. Нова школска зграда почиње да се зида 1947. добровољним радом мештана и то на плацу који Неранџа-Нерка Цагић поклања у знак сећања на свог сина Мита Цагића који у рату изгуби живот. И тек у фебруару 1949, како пише у Летопису школе, она бива завршена, има 240 м², са станом за учитеља. Десет година касније, доградњом још толико простора (средствима тзв. месног самодоприноса), школа постаје осмогодишња, коначно добијајући  данашњи изглед. Од 1957. године носи име Основна школа „Јордан Ђукановић“ – Варда, по истакнутом организатору устанка из 1941. године, првоборцу и командиру Црногорске чете.

На Варди је, од оснивања школе до данас, службовало око 150 учитеља, наставника и професора. Многи од њих су имали изузетно позитиван утицај на развој читавог подручја.

Школа у изградњи (Ната Димитријевић, Мира Ђукановић
и Димитрије Димитријевић на фотографији)

Отварање школе на Варди 1931.

Школа на Варди, стара фотографија

Школа на Варди, стара фотографија

Поглед на школу, стара фотографија

Балетска група школе на Варди, педесетих

Учитељице Иванка и Соса крајем педесетих, школа на Варди

Наставници и ђаци, 1958, школа на Варди

Учитељице Драгана Ђукановић и Иванка Шуљагић (Јокић),
свира Љубиша Бане

Школа данас

О томе каква је ситуација данас, колико има ђака и о перспективи школе на Варди, разговарамо * са Мирјаном Ђукић, директорком школе (од 2005. ради као учитељица на Варди, од 2015. директорка).

Мирјана Ђукић

Шта је карактеристично за школу на Варди данас?

Наша школа је мала, сеоска, планинска, погранична школа, која покрива образовање ученика  из три општине: Бајина Башта (Јакаљ), Ваљево (Таор) и Косјерић (Руда Буква, Варда, Маковиште за осморазредно и Годечево). Школа има 2 издвојена одељења: Маковиште и Годечево, и са 12 предшколаца  у овом тренутку има укупно 104 ученика.

Какав је то тренд у односу на претходне године?

Последњих година се врти око тих 100, што је јако мало у односу на 60-те и 70-те године  када је отворен Интернат, тада је било чак 500 ученика. Ипак, с обзиром каква је ситуација у другим селима, овде то и није тако лоше. Чини ми се да у последње време неки млади људи ипак остају у селу и има породица са троје и више деце. Вероватно је малина задржала један број људи овде.

Какав је наставни кадар?

Оно што је специфично је да мали број наставника има пуну норму. Скоро сви путујемо осим помоћних радника, долазимо из Косјерића, Пожеге, Бајине Баште, а оно што је добро је да имамо 28 запослених од чега 26 стручних људи што представља завидни ниво за једну малу, планинску школу. Једини проблем је математика и физика, то је проблем у целој Србији. Колектив је млад, могу да кажем да смо прилично сложни, нема неких проблема. Осим те актуелне „мреже школа“ која у последње време изазива забринутост.

Шта је „мрежа школа“?

Да би школа радила неопходно је да има 16 одељења, наша школа има 9 одељења, третира се као планинска, близу је границе, значи, постоје изузеци да школа може бити мања од 16 одељења.  Е, сад, један предлог Министарства просвете је био матична школа буде у Сечој Реци, а да Варда, Годечево и Маковиште буду извдојена одељења са Парамуном и Зарићима. И други предлог је био да Варда буде матична школа а остале издвојена одељења. Сада је на Скупштини општине да донесе одлуку о мрежи школа. За сада остаје постојеће стање, а то значи: ОШ „Мито Игумановић“ са 10 издвојених одељења и ОШ „Јордан Ђукановић“ са 2 издвојена одељења. Докле ће то моћи да пролази, то ћемо видети. И није то само наш проблем, то је проблем и у другим општинама. Прошле године је та прича била актуелна и родитељи су се баш бунили и покренули су петицију,  долазила је помоћница министра и државни секретар задужен за просвету и онда се то некако стишало да остане до краја школске године. Школа ће као школа остати, неће је нико померити одавде, али родитељи се плаше да ће се у неком наредном периоду смањити број деце и да ће сви онда ићи у Сечу Реку . Мислим да је штета и за село и за окружење да  школа не буде матична.  Али, они из Министарства  само броје главе, знате, броје децу, броје одељења, броје запослене и ту је крај.

Прва школа на овом подручју - у Субјелу, нажалост је прва и угашена, констатујемо заједно.

На који начин се деца превозе до школе из најудаљенијих места?

Постоји кружни, линијски, општински превоз, аутобус који креће из Косјерића у 20 до 6 и купи децу: прво Маковиште, па дође овде на раскрсницу , ту их испусти, па иде у Годечево, покупи из Годечева, остави их овде код школе и настави у Косјерић. Значи, читав круг, е кад се враћа онда  супротно.

Какво је Ваше искуство у раду са децом, пре свега као учитељице?

Непроцењиво, учите сваког дана од деце, а деца од вас. Сада, као директорка, имам још већу одговорност. Покушавамо сви заједно да кроз разне активности и пројекте повратимо бар део старе славе, нарочито у време док је радио Интернат. Штета, заиста је велика штета што је тако пропао. Последње 3 године месна заједница (у чијој је надлежности интернат) планира нешто, али потребна су заиста озбиљна средства да би се објекат адаптирао за неке рекреативне наставе, школе у природи  итд.

Интернат пред отварање 1978.

Интернат на Варди данас

И за крај, да ли бисте нам рекли још неку занимљивост из ваше школе?

Прошле године је учитељица Драгана Радовановић, која ради у истуреним одељењима у Годечеву, добила награду Учитељског факултета  као „учитељ пешак“ за наш Округ, а то значи учитељ који пешачи више од 10 км сваки дан. Добила је лаптоп као прву награду. Иначе, то је учитељица која се овде родила, ишла у школу у Годечеву, завршила факултет, удала се овде и остала да ради и то у истом том Годечеву.

А  ђак пешак?

Ми смо дали предлог, међутим наш ђак пешак није добио, добио је ђак пешак из Карана.

А Добривоје је учитељ који је цео свој радни век – 40 година провео у Годечеву и добио је општинску награду пред пензију.

Имате ли сада ђачку кухињу?

Не, али имамо тетка Дану прекопута која спрема изврсно, нема јој равне!  (Банова кафана, у којој се чак једно време одржавала и школска настава!)

*Разговор је вођен 2016. године (као и са осталим саговорницима на Варди, изузев једног)

Школа на Варди данас

Спомен биста испред школе

Време је за ужину!

Ужина у Бановој кафани!