четвртак, 15. октобар 2015.

Знаменити људи нашег краја: Милан Јовчић

Сеча Река, село у непосредној близини Косјерића, многима је познато и по томе што је у њему живео учитељ, наставник математике, али и велика шахиста - Милан Јовчић, од милоште звани Јовча.

Милан Јовчић
1929 - 2001.


Милан је рођен у селу Бершићи код Горњег Милановца 1929. године. После основне школе и ниже гимназије завршио је Учитељску школу 1950. године у Ужицу, а касније и вишу педагошку школу, смер за наставника математике. Као учитељ почео је да службује у забитом селу код Сјенице, а 1952. године постављен је за наставника математике у Сечој Реци. Ту је остао до краја радног века и живота. Као одличном математичару и врхунском шахисти нуђено му је запослење у више већих градова, али он је то одбијао јер се заљубио у Сечу Реку, Сечоречане и колегиницу Зору са којом заснова брак, изродише две кћерке и ту саградише кућу.
Као натприродно интелигентан, био је стално одличан ученик и студент, а био је и одличан наставник математике скоро 40 година. Зано је да приђе деци, да им објасни и најтежа математичка правила, а она да заволе математику. Последњих петнаестак година био је и руководилац школе у Сечој Реци, до одласка у пензију. Он није извео само око 40 генерација у основној школи. Његова кућа је свакодневно била пуна ученика основних и стредњих школа због подучавања из математике ради полагања поправних и пријемних испита у средњим школама. И поред лошег здравља ову помоћ је пружао ученицима све до последњег одласка у болницу.
Милан није био познат само по успешном раду са ученицима. Једна од његових највећих преокупација био је шах. За њега је живео и њему се сав посвећивао. Још од раних дана школовања прва књига коју је стављао у ђачку торбу био је шах. Често је на часовима наставе, уместо књига, вадио шах и кријући од професора решавао шаховске проблеме. У дугогодишњој шаховској каријери био је члан најјачих шаховских клубова у Ваљеву, Чачку и Ужицу, учествујући за њих на првенственим такмичењима на првим таблама. Највећи успех је имао као члан Ваљевског шаховског клуба од 1953. до 1960. На екипном такмичењу 1958. године у Врњачкој Бањи победио је и чувеног шахисту Светозара Глигорића и био је најуспешнији као појединац. Највећи успех постигао је у дописном шаху, у коме је био сениорски првак Србије 1957. године. Исте године постао је и првак Југославије у дописном шаху, а касније још шест пута. Био је учесник на 24 шампионата Југославије у дописном шаху. О његовом успеху у шаху говоре и звања: шаховски мајстор 1966,  мајстор ФИДЕ 1978, а у дописном шаху постао је мајстор 1965 и велемајстор 1985. године.
Кад се ради о шаху, Милан није занемарио ни његове Сечоречане. Нема ученика који је завршио основну школу у Сечој Реци а да није научио да игра шах. У селу је основао шаховски клуб са великим бројем младих и старијих чланова уз учешће на сезонским такмичењима. Село је заразио шахом. И то није све. Милан је доста допринео и развоју спорта, а нарочито фудбала. Један је од оснивача фудбалског клуба ,,Сечица'' и у њему је играо скоро до своје четрдесете године.
Какав је Милан био најбоље говори његова соба пуна одликовања, пехара, диплома, захвалница и других признања, за успех у наставном раду и шаху. У односу са ученицима, ученичким родитељима, колегама, шахистима и осталим грађанима био је уважаван, цењен и омиљен. Зато су његовом последњем испраћају присуствовали многобројни мештани, колеге просветни радници, шахисти и други. Његови обожаваоци нису дали да се Милан превезе од куће до гробља већ су га на смену носили преко 5оо метара. Ето, то је био Милан Јовчић, звани Јовча.

    ,,Вести'', Ужице, 13.10.2001.       
                                                                                              
                                                                              Радомир Буквић

Преузето из Зборника:

Генерација "50" ужичка Учитељска школа, приредила Јелена Ковачевић


Из старе штампе:






Емисија ,,Људи говоре'' - Милан Јовчић 
Сеча Река, 1984. године:



Посебну захвалност дугујемо породици која је омогућила да преузмемо део документације и обновимо сећање на овог дивног човека. 
                                                                                        
                                                                                        Редакција часописа ,,Разоткривања''

2 коментара:

  1. Kao dete provodila sam zimske raspuste u Secoj Reci kod bake Divke Radosavljevic. Pored najblize
    familije- bake Divke, strica Vidana i dragih vrsnjaka- Micane Mitrovic i Milana Zivkovica, sa kojima sam delila ove nezaborabne dane detinjstva, u najjasnijoj ispomeni ostao mi je lik Nastavnika Milana Jovcica . Cesto sam pricajuci o njemu sa prijateljima i poznavaocima saha, bila ponosna sto je On bio deo nas i sto smo delili ti neizmernu ljubav prema Secoj Reci.
    Zasluzio je da ga ne zaboravimo!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ja нисам из Сече Реке, али сам исто тако поносна, хвала Вам на коментару!

      Избриши

Овде можете оставити Ваш коментар:

Истакнути пост

КОСЈЕРИЋ, ЖЕНЕ КОЈЕ ПАМТИМ, трећи део

ЈЕЛА, болничарка     Већ годину дана смо заробљени непознатим вирусом који је потпуно променио свет, и наше мале животе. Будимо се са изве...