Црква брвнара у Сечој Реци



*

ПОМОЗИ БОЖЕ!
У ИДЕЊУ, У СТОЈУ,
У СТРОЈУ, У БОЈУ,
ПОМОЗИ ЗА ОВДЕ, ЗА ТАМО, ЗА ЈУЧЕ, ДАНАС, ЗА СУТРА,
ЗА ВРЕМЕ У НЕВРЕМЕ, ЗА ТМИНУ, СВЕТЛОСТ, ЗА НОЋИ И ЈУТРА.
ПОМОЗИ ЊИМА, НАМА,
ПОМОЗИ МЕНИ.

ПОМОЗИ ИМ ОД ТАМО, ИЗ КАМЕНА, МАЛТЕРА,
ИЗ БРВНА ПОМОЗИ.

ЕВО МЕ ПОД СВОДОМ
СИВИМ И ПЛАВИМ,
НА ЗЕМЉИ ЦРНОЈ А РОДНОЈ И ПЛОДНОЈ,
ЖУЉЕВИТОЈ, ЗНОЈНОЈ И СПЕЧЕНОЈ,
ЕВО МЕ ПРЕД ДВЕРИМА
У КРСТУ СА ВЕРОМ.
ТАМО У БРВНУ ОБАДИ, ТУПАЈИЋИ,
ЈАНКОВИЋИ, ДРИНЧИЋИ, МИЛИЋИ,
ЕНО ИХ, МИТРОВИЋИ.

ЕНО... ЗНАМ ИХ, КАКО ЛИ СЕ ЗОВУ.
У БРВНУ ИМ ПРЕЦИ У МОЛИТВИ,
КУД ГОД ЗАМИСЛЕ, ДУШОМ УПРТЕ БРВНО,
БРВНО ИМ АМАЈЛИЈА,
ПО ЊЕМУ СЕ ПРЕПОЗНАЈУ,
У БРВНУ СВЕТИ ЂОРЂЕ, СВЕТИ
ПЕТАР И ПАВЛЕ, У БРВНУ СВЕТИ ИЛИЈА,
СВ. НИКОЛА, СВ. ЈОВАН.
У БРВНУ ЧАСНИ КРСТ,
ДВЕРИ И СВИ СВЕТИ.

БРВНО У БРВНУ,
УБРВЉЕНО У ПРИЧУ, У ПЕСМУ,
УТИСНУТО У ПЛАТНО,
БРВНО У МЕНИ ГРЕШНОМ
ПРЕД ДВЕРИМА СЕЧОРЕЧКЕ ЦРКВЕ БРВНАРЕ,
ПОМОЗИ БОЖЕ.




СВ. ИЛИЈА 1992.

                                                                          Бранко Остојић
  

Посвећена је Св. великомученику Георгију. Први писани податак који сведочи да је некада постојала црква на овом простору јесте синђелија попа Луке Јаковљевића из 1768. Из рукописа проте Новака Милошевића сазнајемо да су старију цркву у време устанка 1805. или 1806. запалили Турци Ужичани, и да је на њеном месту 1812. саграђена црква брвнара која и данас постоји.

Б. Којић, Стара дрвена црква у Сјечој Ријеци,
Уметнички преглед 1-2, Београд, 1940.




Црква брвнара карактеристична је по својој сложеној архитектури: олтар, наос, припрата, хор и трем чине да се ова црква разликује од већине других.

Посебну вредност имају иконе али и други занимљиви предмети у унутрашњости цркве. Неки од њих старији су него сама црква.



Западна врата цркве


Изабране странице публикације ,,Црква брвнара у Сечој Реци'' - Томислав Гајић, Сеча Река - Београд, Лета господњег 2012:







Око Цркве брвнаре су споменици крајпуташи, нешто новијег датума, подигнути за покој душе борцима изгинулим 1912 – 1918. и представљају неодвојиви део целокупног амбијента.










Свеобухватни рестаураторски и конзерваторски радови на Цркви брвнари извршени су 2012, поводом два века постојања.

Поред Цркве брвнаре налази се нова црква чији су темељи постављени 1900, а освећена је 1925. Између цркава је зидани звоник, за који се зна да је старији од нове сечоречке цркве, али тачна година градње није забележена. На цркви се налазе четири плоче са уклесаним именима бораца пострадалих 1912 – 1918. Изнад плоча на северној страни цркве познати уметник Михаило Миловановић насликао је жену у народној ношњи са раширеним рукама рукама у облику крста и на симболичан начин представио страдање Србије и српског народа. Композиција ,,Српска мајка'' обновљена је у мозаику за Илиндан 2015. године.





Спомен плоче на Цркви у Сечој Реци,
дела ликовног уметника Михаила Миловановића



За разлику од манастира Раче и Беле цркве у Карану, где је на својој композицији, алегоријској слици победе добра над злом, дао лик краља Александра Карађорђевића, на зиду припрате цркве у Сечој Реци код Косјерића, Миловановић је урадио идентичну слику, али са ликом Светог Ћорђа, око чије главе се види ореол, док на претходне две, иза главе краља Александра види се двоглави орао са круном. Црква у Сечој Реци освећена је 1925. године, али су црквени обреди обављани и пре освећења. Он је на западној страни цркве, десно и лево од улазних врата, урадио две спомен-плоче, са државним грбом у њиховом горњем делу. Такође, и на северној страни цркве, десно и лево од излазних врата, урађене су две велике спомен-плоче од белог венчачког мермера, у чијем горњем делу уметник је дао ликове краља Петра Првог и Милоша Обилића. Овде је уметник Миловановић оставио једно занимљиво дело. Наиме, изнад ових излазних врата, а између спомен-плоча и изнад њих, урађен је крст великих димензија. У самом крсту Миловановић је насликао жену у народној ношњи, са раширеним рукама, у којима држи два велика венца, на којима су исписане године: 1912. и 1918. Иза леђа и изнад главе жене приказан је грб - двоглави бели орао са круном.

За разлику од алегоријских фреско-слика у Рачи и Карану, које су протоком времена уништене, ова композиција на зиду цркве у Сечој Реци је и данас иста као кад је урађена пре седамдесетак година. Ова занимљива фреско-слика је, са сигурношћу се може рећи, јединствена на православним храмовима у Србији. Са државним обележјем-круном, са женом-Српкињом, у српској народној ношњи, са раширеним рукама у облику крста, сликар Михаило Миловановић је на симболичан начин представио страдање Србије и српског народа.

Током боравка у Сечој Реци, Михаило Миловановић је са својом супрутом Валом, која му је и овде, као и у свим другим местима, помагала на позлаћивању слова на спомен-плочама, био чест гост у дому пријатеља из ратних дана Јакше Томића, угледног домаћина. Били су и чести гости познатог сечоречког проте Новака Милошевића. Становали су код кафеџије Недељка Радосављевића, а хранили се у његовој кафани.
У летопису сечоречке цркве није ништа забележено о изради, свечаном откривању и освећењу спомен-плоча. Ни на двема сачуваним фотографијама није наведена година освећења и откривања спомен-плоча на цркви, која је посвећена Светом Ђорђу. Захваљујући сачуваним фотографијама, види се да је овој свечаности присуствовао епископ жички господин Јефрем и тадашњи ђакон Хранислав Ђорић (Герман), који ће касније, септембра 1958. године, бити изабран и устоличен за српског патријарха.

На основу сведочења Видана Радосављевнћа, може се са сигурношћу утврдити да је Михаило Миловановић у току 1924. године становао код његовог оца и да су те године урађене и откривене спомен-плоче на сечоречкој цркви. Наиме, кафеџија Недељко је тада био старији човек, нежења, па му је сликар Миловановић предложио да се ожени његовом сестричином Дивком, кћерком Маре Ковачевић из Заглавка. Да се те године Недељко Радосављевић заиста и оженио сликаревом сестричином Дивком, види се из сачуване признанице. од 28. Новембра 1924. године, коју је у Ужицу потписао Недељко. Овом признаницом Недељко Радосављевић из Сече Реке потврђује да је тог дана „примио 10.000 динара од г. Михаила Миловановића. академског сликара из Ужица, које поклања својој сестричини, а мојој жени Дивки". Такође, Неђо се обавезао да „овај новац неће употребити за кафанске послове, већ за материјално обезбеђење Дивке".

При изради спомен-плоча у Сечој Реци, Михаилу је помагао његов сестрић Бранко Ковачевић. Према неким сазнањима, Михаило је током боравка у Сечој Реци урадио портрет познате сеоске учитељице Видосаве Керковић, која је за време швапске окупације, и поред неколико претреса и саслушања, успела да сакрије и сачува 600 књига из школске и 200 књига из сеоске народне књижнице, као и сву школску архиву.

Извод из монографије Ђорђе Пилчевић - ,,Академски сликар Михаило Миловановић, живот и дело, 1879 – 1941.

Свечано отварање нове цркве и освећење спомен плоча
 и фреске Св. Георгија изнад улазних врата, 1924.

,,Српска мајка'' - фреска Михаила
Миловановића, са отварања 1924.

,,Српска мајка'' обновљена у мозаику
за Илиндан 2015.



Сечоречко свештенство у 19. веку



Међу свештеницима било је припадника најугледнијих породица, који су имали важну улогу у време постојања српске устаничке државе, попут проте Илије Поповића. По стварању Кнежевине Србије 1830, улога сечоречких свештеника постаће још израженија. Неки су прво радили као учитељи у школи у Сечој Реци, отвореној 1850, а касније су примили свештенички чин.
Поједини свештеници су били угледни народни посланици и страначки прваци у време стварања српског парламентаризма. По својој политичкој делатности, која је у другој половини 19. и почетком 20. века неминовно укључивала рад на националном ослобођењу и уједињењу, истичу се сечоречки свештеници, прота Новак Милошевић и његов син, прота Богољуб Н. Милошевић. Митрополит скопски, Јосиф Цвијовић, такође је отпочео своју духовну мисију као свештеник сечоречке цркве. Он је, иначе, у Другом светском рату био администратор Српске православне патријаршије, док је патријарх Гаврило био заточен и интерниран.
Сечоречки свештеници, школујући се у Београду, а неки и у иностранству, доприносили су у великој мери просвећивању становништва, побољшању културе становања и хигијенских навика, увођењу новина у аграрну производњу, подстицању становништва на школовање деце. Тако су утицали на обликовање свакодневног живота становника Сече Реке и околних места, убрзавајући динамичне промене којима је српско село у 19. веку било изложено.
Њихова духовна мисија, пак, учинила је да становништво села буде више укључено у живот цркве и црквене општине, око које се окупљало. Резултат тих напора није било само увећање имовине цркве и рад на подизању школе, већ, на крају, и изградња новог храма Светог великомученика Георгија, који је одговарао сталном порасту броја становника и њиховог материјалног богатства.


Извод из књиге Недељка В. Радосављевића – Црква брвнара у Сечој Реци – друго допуњено издање 2012.





На фотографији су посланици Српске народне скупштине испред крфског позоришта у коме су се одржавале седнице скупштине у току Првог светског рата. На реверсној стр. је посвета 'Београдској централној Библиотеци прота Богољуб Н. Милошевић, [...] 1956" :

1916 - 1918. посланици Српске народне скупштине испред крфског 
позоришта у коме су се одржавале седнице скупштине у току Првог светског рата

Стенографске белешке на Крфу 28. aвгуста 1916.

Вила Милошевића

Детаљ на Вили Милошевића

Додајте натпис


Задружни дом данас

Плоча на Задружном дому 

Плоча на Задружном дому 2

Ево и једног занимљивог текста објављеног поводом прославе двеста година Цркве брвнаре:

http://sloboda.snd-us.com/index.php?option=com_content&view=article&id=1167:dva-veka-crkve-brvnare-u-secoj-reci&catid=7:reportaze-i-intervjui&Itemid=126

Коментари