ТАНГО АРГЕНТИНО

Милуника Митровић

Прича из новог рукописа


Радост детињства је стварање „ни из чега“ уз помоћ труда и стваралачке имагинације. (Бертран Расел)

Брате, танго је чиста носталгија… (Хосео Муха)



Сечица - нема примеренијег имена за моју реку. Хитро је, кротко и питко, а опет у исти мах оштро и хладно, као мало безопасно сечиво. Лети се сребри као несташна врпца на осунчаној страни долине, с пролећа и јесени  добије боју орања. Зими развесели од чипканог леда, цакли.
У предвечерја, кад цветајуће сунце кроз гране јова и врба већ баци ружичасте латице са врхова брда, она се претаче у течни прах злата просутог на умирену површ плаво-зеленог огледала.
Да, то је она. Носталгична лепа мисао – госпођица и сељанка која вијуга између дојки зеленила, и непредвидивим трзајима својих немирних бедара одувек зането плеше свој танго. Не само снагом своје водене страсти и витког стаса, него и устрепталим сенама тајне душе. Наизменично, у сталној борби и савршеном садејству са моћним партнерима: земљом, каменом, небом… И нама, људима. Вечно њеном децом. 

                                                (одломак) 

Фотографије из старих породичних албума

Сечоречка деца педесетих прошлог века

Дечаци сечоречки
педесетих прошлог века

Сечоречка деца педесетих прошлог века

Сечоречка деца педесетих прошлог века

Сечоречке девојке, Вашар 1946.



Коментари