Милуника Митровић
Прича из новог рукописа
Прича из новог рукописа
Радост детињства је стварање „ни из чега“ уз помоћ труда и
стваралачке имагинације. (Бертран Расел)
Брате, танго је чиста носталгија… (Хосео Муха)
Сечица - нема примеренијег
имена за моју реку. Хитро је, кротко и питко, а опет у исти мах оштро и хладно,
као мало безопасно сечиво. Лети се сребри као несташна врпца на осунчаној
страни долине, с пролећа и јесени добије
боју орања. Зими развесели од чипканог леда, цакли.
У предвечерја,
кад цветајуће сунце кроз гране јова и врба већ баци ружичасте латице са врхова
брда, она се претаче у течни прах злата просутог на умирену површ плаво-зеленог
огледала.
Да, то је она.
Носталгична лепа мисао –
госпођица и сељанка која вијуга између дојки зеленила, и непредвидивим трзајима
својих немирних бедара одувек зането плеше свој танго. Не само снагом своје
водене страсти и витког стаса, него и устрепталим сенама тајне душе.
Наизменично, у сталној борби и савршеном садејству са моћним партнерима:
земљом, каменом, небом… И нама, људима. Вечно њеном децом.
(одломак)
Фотографије из старих породичних албума
Фотографије из старих породичних албума
 |
| Сечоречка деца педесетих прошлог века |
 |
| Дечаци сечоречки педесетих прошлог века |
 |
| Сечоречка деца педесетих прошлог века |
 |
| Сечоречка деца педесетих прошлог века |
 |
| Сечоречке девојке, Вашар 1946. |
Нема коментара:
Постави коментар
Овде можете оставити Ваш коментар:
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.