Р А З О Т К Р И В А Њ А: ТАНГО АРГЕНТИНО

субота, 7. новембар 2015.

ТАНГО АРГЕНТИНО

Милуника Митровић

Прича из новог рукописа

Радост детињства је стварање „ни из чега“ уз помоћ труда и стваралачке имагинације. (Бертран Расел)

Брате, танго је чиста носталгија… (Хосео Муха)

Сечица - нема примеренијег имена за моју реку. Хитро је, кротко и питко, а опет у исти мах оштро и хладно, као мало безопасно сечиво. Лети се сребри као несташна врпца на осунчаној страни долине, с пролећа и јесени добије боју орања. Зими развесели од чипканог леда, цакли.

У предвечерја, кад цветајуће сунце кроз гране јова и врба већ баци ружичасте латице са врхова брда, она се претаче у течни прах злата просутог на умирену површ плаво-зеленог огледала.

Да, то је она. Носталгична лепа мисао – госпођица и сељанка која вијуга између дојки зеленила, и непредвидивим трзајима својих немирних бедара одувек зането плеше свој танго. Не само снагом своје водене страсти и витког стаса, него и устрепталим сенама тајне душе. Наизменично, у сталној борби и савршеном садејству са моћним партнерима: земљом, каменом, небом… И нама, људима. Вечно њеном децом.

(одломак)

Фотографије из старих породичних албума