Koга ли љуби сада она млада жена?....или: ЧАЈАНКА на наш начин

У сусрет Дану жена, у Косјерићу традиционално организујемо Ч А Ј А Н К У, културну, профилисану са стилом, забаву за жене и ,,одабране'' мушкарце.

На Чајанци се пије чај са румом или рум без чаја, али зачињено поезијом, свакако!

,,Али, пролеће је. Опет пролеће. Богат сам, миран, и могу да чекам. Да, ничег није било и ничег нема, јасног и сигурног, али ништа није ни изгубљено или искључено, неповратно или потпуно. Знам да у свету има много напола отворених прозора у које куца пролећни ветрић, сунчевих одблесака на металу и води, празних седишта у купеима, усталасалих поворки и обасјаних лица у пролазу. Слутим и хиљаде других непознатих могућности и прилика. Знам да се свуда и свагда може јавити Јелена, жена које нема. Само да не престанем да је ишчекујем!''

Шта је за нас Чајанка прочитајте овде

Прошле године било је овако

Ове године тема је:

Јелена, жена које нема

Једна од мањег броја Андрићевих прича доследно и без објективизујућег оквира испричана у првом лицу. Први пут је објављена 1962. године. Тада је штампана са индикативним поднасловом („Галусов запис“), што упућује на закључак да је испрва била замишљена као део ненаписаног романа о истоименом јунаку кога срећемо у још неким Андрићевим причама. У каснијим издањима „Јелене, жене које нема“ тај поднаслов је избрисан. (Видети белешку о реконструисаном роману „На суначаној страни“.) „Јелена, жена које нема“ у ствари је прозно-поетски триптих („Од самог почетка“, „На путовању“, „До дана данашњег“) у којем лирски приповедач излаже историју једног емотивног и церебралног привиђења, које га прати упорно, годинама, јављајући се у очекиваним али и сасвим неочекиваним приликама. Јелена је астрално, сасвим измаштано биће, чист женски принцип који даје смисао приповедачевом животу. („Али ја сам већ навикао да је и не очекујем и да сав утонем у сласт коју даје бескрајни тренутак њеног јављања.“) Појава Јелене, жене које нема, увек је чврсто повезана са путовањем и са светлошћу. Јелена је метафоричка материјализација приповедачеве маште, она је пројекција потпуне, а недосегнуте испуњености субјекта који мисли, дише и осећа, она је смислотворни, космички принцип. („Тако ме у замасима који обезнањују носи та васионска љуљашка од једне савршене среће до друге, од Јелениног и мог присуства до нестанка и нас и свега са нама у срећи општег постојања. И ни на једној тачки тога бескрајног лука нема застајања ни за тренутак, јер се увек или пењемо или спуштамо.“) Како приповедач дуже живи, и како му се све чешће долази помисао на крај живота, Јелена се јавља све ређе. Сновиђење („магновење“, каже приповедач) траје све краће. Светлост у којем се Јелена појављује све је слабија, ноћ долази по своје. („А ноћ је била увек зло време мога живота.“) Јелена је привид, чисти привид који се може јавити на хиљаде различитих начина и у хиљаду (не)очекиваних прилика, али који чили под теретом сазнања да је живот нешто друго од маште. А кад је живот нешто друго, машта је утолико потребнија. Приповедач ишчекује њено писмо, које никада не стиже. У последњем одељку приповетке Јелена се постепено трансформише у фигуру која је не само чиста машта, него и чиста потреба. Престанак мисли на њу значи престанак живота. Са таквим уверењем завршава се и приповест о Јелени: „Само да не престанем да је ишчекујем“, каже приповедач у последњој реченици.

Преузето са: http://www.ivoandric.org.rs/index.htm

...ПОНЕО САМ НА ДЛАНУ ЈЕДНЕ РУКЕ - једног октобарског дана
 2015. у шетњи београдским улицама

И тако, у петак, 26. фебруар од 18 сати, у прелепом амбијенту ресторана хотела ,,Олимпик'' у Косјерићу дозволићемо себи да будемо:

Романтичне

Носталгичне

Поетичне

Магичне

Кокетне

Медене

Краљице

Поносне маме (и баке)

Шик

Секси

и............можемо бити све што пожелимо!


Ево, ја желим овако (тајанствено), нема везе што имам година колико имам, пронашла у Бурди, имам шнит и машину за шивење, само немам времена; битно је да сам чизме изнад колена обезбедила:

А ви?

...........

Изводи из програма:

- Ученици ОШ ,,Мито Игумановић'' са својом учитељицом извешће програм у трајању од 20-ак минута на самом почетку 

- Поетски квиз, реализација и награде - песникиња Милуника Митровић и 

- Поезију нам говори неколико особа јачег пола (...)

- АБВ бенд, у саставу:  Лазар Аврамовић - клавир, Урош Спасојевић - бас гитара, Зоран Штапац - хармоника, Зоран Аћимовић - бубњеви, Александар Арсић - вокал, Нена Јелача - вокал

...............

A сада, одаћу Вам још једну малу тајну:
Све жене које дођу на Чајанку добиће књигу на поклон.

Oнда, да наздравимо у то име са једном песмом из обавезног репертоара: