Лиза Марић Крижанић - сликарка и инспирација сликара





Моја фасцинација овом личношћу почиње од дружења са песникињом Милуником Митровић, која је особиту пажњу поклонила овој знаменитој жени из нашег краја и тиме много учинила да и шира јавност буде упозната са њеним ликом и делом. 






Лиза Крижанић 
(Косјерић, 6. март 1905 – Београд, 3. мај 1982)


Рођена као Драгиња Марић, од најраније младости с надимцима Драга и Лиза, удајом (1926) за карикатуристу и сликара Пјера Крижанића постала је, и после развода (1950) остала, позната под његовим презименом. Прве ликовне поуке добила је у скопској гимназији (1919–1923) од Христифора Црниловића, да би током боравка у Паризу (1925–1926), делећи стан с пријатељицом Десанком Максимовић, учила француски језик, мало сликала у атељеу Андреа Лота уз савете тада свог будућег супруга, обилазила музеје и галерије, похађала часове естетике и историје уметности на Сорбони. Студирала је и дипломирала (1931) на Филозофском факултету у Београду. Сликарски се образовала (1931–1936) и код Милоша Вушковића и других пријатеља уметника, од којих су многи урадили њене портрете и актове (Кумрић, Зора Петровић, Јоб, Узелац, Милуновић, Добровић, Бешевић, Гецан...). Кратко је похађала Добровићев курс цртања; пола године се усавршавала у Лондону и посетила Рим (1937). Сликала је углавном уљем, знатно мање темпером, пастелом и акварелом, пре свега цвеће, затим мотиве Београда и Дубровника, пределе, портрете и само неколико ентеријера, мртвих природа и фигура. Помало се бавила цртежом и мозаиком (са М. Милуновићем и П. Милосављевићем у Југословенском драмском позоришту), а смишљала је и духовите реченице за Пјерове карикатуре. Припада токовима поетског реализма и интимизма, каткад прожетим духом колористичког експресионизма. Редовно је, од 1939. године, учествовала на заједничким ликовним смотрама. Највише њених радова чува и излаже Галерија Легата Лиза Марић-Крижанић у Косјерићу, затим Народни музеј у Београду и Музеј града Београда.


(из Спомен збирке Павла Бељанског)







Милуника Митровић је написала и драму ,,Пољско цвеће у белом бокалу'' која говори о љубави између Лизе и Пјера Крижанића. 









Косјерић се делимично одужио својој сликарки на начин да је део њене сликарске лепоте изложио у Галерији Легата Лизе Марић Крижанић, под окриљем Народне библиотеке ,,Сретен Марић'' (библиотека носи име по Лизином старијем брату, такође познатом доктору наука, есејисти и теоретичару књижевности).






Tуристичка организација Косјерић већ две године у оквиру манифестације ,,Чобански дани'' организује ликовни и литерарни конкурс ,,Мала Лиза'' у коме учествују деца из основне и средњих школа.





Ове године, тачније 6. марта 2015. навршава се 110 година од рођења сликарке. Желела бих и учинићу све да то обележимо на начин достојан Лизе.



Коментари