четвртак, 22. јануар 2015.

Косјерић кога више нема


Косјерић који носим у срцу нема много везе са овим данас. Чега се сећам? ....Хајде да кренем од калдрме (мама каже да су преживеле шими ципеле са ексер штиклицом, али не и калдрма, додајем ја), дрвореда каталпи у улици у којој сам провела најраније детињство (тада нисам знала да се тако зове, стручњак ме касније подучио), ивањичког аутобуса (сваки дан смо имали везу са Београдом), правих виршли и јогурта у флашама у пекари ,,Сретен Гудурић'', бескрајног зеленила (то би сви са стране одмах уочавали), биоскопа (поред моје куће, мама ме водила јако малу и ја бих заспала; први филм који памтим био је са Клаудијом Кардинале, то је једино чега се сећам) и људи, људи, пуно људи, некако нисам имала утисак да смо касаба нити било шта слично.

У тинејџерским годинама, за време летњих распуста, долазило је пуно младих из Београда и других градова, нисмо се разликовали од њих по музици коју смо слушали, пратили смо модне трендове, путовали по Југи...

калдрма, баш давно
16.07.2006. Чобански дани (калдрма још увек није пресвучена асфалтом)

2003. Kаталпе у улици Олге Грбић ( нешто касније посечене 
да би се испред зграде Општине добила паркинг места)

,,Зелено, волим те, зелено'' 16.07.2006.

Јапанска шљива, Чобански 1998.  
Јапанска шљива, 2004.

Нема коментара:

Постави коментар

Овде можете оставити Ваш коментар:

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.

Истакнути пост

КОСЈЕРИЋ, ЖЕНЕ КОЈЕ ПАМТИМ, трећи део

ЈЕЛА, болничарка     Већ годину дана смо заробљени непознатим вирусом који је потпуно променио свет, и наше мале животе. Будимо се са изве...