Косјерић који носим у срцу нема много везе са овим данас. Чега се сећам? ....Хајде да кренем од калдрме (мама каже да су преживеле шими ципеле са ексер штиклицом, али не и калдрма, додајем ја), дрвореда каталпи у улици у којој сам провела најраније детињство (тада нисам знала да се тако зове, стручњак ме касније подучио), ивањичког аутобуса (сваки дан смо имали везу са Београдом), правих виршли и јогурта у флашама у пекари ,,Сретен Гудурић'', бескрајног зеленила (то би сви са стране одмах уочавали), биоскопа (поред моје куће, мама ме водила јако малу и ја бих заспала; први филм који памтим био је са Клаудијом Кардинале, то је једино чега се сећам) и људи, људи, пуно људи, некако нисам имала утисак да смо касаба нити било шта слично.
У тинејџерским годинама, за време летњих распуста, долазило је пуно младих из Београда и других градова, нисмо се разликовали од њих по музици коју смо слушали, пратили смо модне трендове, путовали по Југи...
калдрма, баш давно |
16.07.2006. Чобански дани (калдрма још увек није пресвучена асфалтом) |
2003. Kаталпе у улици Олге Грбић ( нешто касније посечене да би се испред зграде Општине добила паркинг места) |
,,Зелено, волим те, зелено'' 16.07.2006. |
Јапанска шљива, Чобански 1998. |
Јапанска шљива, 2004. |
Нема коментара:
Постави коментар
Овде можете оставити Ваш коментар:
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.