Порекло становништва и оснивање села Субјел

Субјел је укљештен између Шеврљуга и сав је изнад Тубића и Бјелоперица.  Са северне му је стране висока субјелска Чука (Субјел) испод кога се слива Брушњача. Село је много више од доњих села, наравно и брдско село, али му је земљиште шумовито и доста родно, само се не може поредити по родности са доњим селима.

Куће овог села су дошле у круг око села и немају неких засебних крајева, мада имају своје џемате.

Порекло становништва и оснивање села. – И по Субјелу има старих гробова, старих ископина и зидина на Чуци, али старих породица нема.

Оснивачи данашњег села су Марићи – Милиновићи, дошли у ово село из Севојне, иначе су из села Малине у Црној Гори. Пре 250 година дошли у село и за време а. угарске окупације бавили се рударством. Ова отмена, имућна и врло борбена породица, која је селу и друштву дала велики број најугледнијих грађана и одива, растурила се на многе стране, а селу оставила 12 кућа, славе св. Николу.

Друга стара породица су Симеуновићи – Николићи, насељени на североистичном делу села под Чуком, дошли од Вардишта, има их 9 кућа, славе св. Ђурђа. Симеуновићи вредни, предузимљиви, притом славољубиви и врло разговорни, раселили су се по суседним варошима.

У трећи крај села, југоисточни део, отишли су Вукосављевићи, досељени одакле и Симеуновићи и у исто доба. Ово је обична вредна и чисто земљорадничка породица с 14 кућа, славе св. Архангела.

У четврту врло стару породицу треба урачунати Ђуриће из породице Курепи у Дробњацима, спалу данас на једну кућу: дала је ваљевским селима много породица и домова, слави Митровдан. Курепи су под самим врхом Субјелом.

После ових Ђурића дошли су и данашњи Поповићи, први пут насељени на Амишту, па тек после спуштени на југозападни крај села, где су и данас. Родоначелник Поповића је поп Лука Мраковић (Мрачић) из Цикота, дошао у Цикоте преко Захаријића из Кремана из Драговољића у Жупи. Поп Лука је поповао при цркви сјечоријечкој, тамо умро и сахрањен код исте цркве 1769. год. Поп Лука је дошао у Цикоте с 4 брата: Мијаилом, Филипом, Рајицом и Јеремијом. Јеремију је запопио и преселио да попује у Скакавцима; његови су потомци изумрли у Брајковићима као свештеничка породица 1896. год. Филип је са синовима и стоком прешао у Душковце, а Рајица у Дружетиће, докле је Мијаило остао у Цикотама. Синови  поп Лукини су: Илија, Алекса, Аћим и Павле. Павле други по реду био је сточар и још за живота очева живео је зими у Мајданима на Руднику код стоке, тамо се оженио из Брезне од Боровљака, па из Мајдана готово није ни долазио. Он је једини имао доста мушке деце, а остали тек да су иза себе могли оставити по једну кћер. Аћим је био прави сељак, копао и орао код куће, докле је Алекса трговао и по свету ишао. То је кнез Алекса Поповић, који је погинуо 1815. год. у ужичком граду. Илија је поп, запопио се у Сијечој Ријеци, ту дуго поповао, па прешао брату Аћиму у Субјел, где су имали друге куће и сувати. У Субјелу подигне кућу и цркву и на велику своју несрећу погуби све што је имао. Остало му у животу од Аћима, Алексе и њега по једно дете женско. Он се покалуђери и оде у Никоље као Исаија  и тамо умре у дубокој старости. Павле у Мајданима два сина запопи и тамо има и данас потомства, а средњег Танасија пошаље у школу у Никоље, где се изучи, запопи и дође поповати у Субјелу. Од овога попа остала су 3 сина: Јован, опет поп, Милан и Алексије других занимања, од њега је 4 куће, славе св. Луку, а толико је изван села. Кћер Алексина удала се у Маће до Ужица, Аћимова у Гајиће у селу, Исаијина у Протиће у селу.

Досељеници из овог доба су: Цајићи, довео их из Заовина поп Крсман и поповао пред поп Илијом: после њега није било попова из ове породице. Има их 6 кућа, славе св. Николу. – Из истог доба су и Божовићи дошли из Кремана, стара хајдучка увек врло немирна и раду тешко склона породица, има их 6 кућа, славе св. Јована. – Гајићи су од Мачката много исељавани одмах до Поповића, има их 3 куће, славе св. Ђурђа.

Познији су досељеници: Протићи, чији је предак Никола Обрадовић, кириџија из Бјелеуше, уз кириџилук научио читати и писати, па отишао у Клисуру те се у некаквог калуђера мало боље усаврши и 1829. год. запопи. Дошао је у Субјел, поповао је при субјелској цркви као капелан, па после премештен у Добриње. Поп Никола се одликовао речитошћу, великом отвореношћу и врло добрим држањем у народу и у цркви, па га још младог владика произведе за протојереја и премести у Субјел за намесника. Никола је имао два сина, попа Милована и једног сељака. Милован је оставио иза себе три сина: Николу и Перишу попове, и Миленка лекара, а сељака попа Љубомира у Табановићима овог округа и једног сељака. И данас попују синови попа Николе, докле у Перише нема мушког потомства. У селу је сада две куће, славе св. Николу, а на страни су 3. – Видаковића претка као слугу узео поп Тане, оженио и на свом имању населио, из Стапара су, има их 2 куће, славе св. Луку. – Трумбули су из Мокре Горе, довео их је у село поп Тане и поред себе населио, има их 4 куће, славе св.Јована.  – Ковачевићи су из Мокре Горе дошли као мајстори, има их 2 куће, славе св. Јована. – Остојићи су из Мионице прешли у ово село, 2 куће, славе св. Архангела. У Субјелу је 67 домова од 13 породица.

УЖИЧКА ЦРНА ГОРА - Љубомир Павловић, а у оквиру: НАСЕЉА и ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА –уредио Јован Цвијић, Књига 19 у издању Графичког завода Београд, 1925. 

Радмила Васиљевић (унука Љубе Павловића):  Косјерић за незаборав